Branič
број 1.
бранич
стр . 7.
остаје могућност да такога професора било премештајем, било пензионисањем, било отпуштањем, са његовога положаја уклони. Али закоподавац је хтео и Академском Савету да да могућност, да бар повратак једнога логаега професора предупреди, не дајући свој пристанак да се у школу врати, кад је већ ову, било са својим пристанком, било несвојевољно напустио. И то у толико пре, што се, за то време, могао спремити један бољи кандидат. Ова одредба закона, која иде на то да Академском Савету да извесно учегаће у саставу редовпог наставничког особља Нел. Школе, нотпуно се сдаже са целокупним духом измена и допуна у закону о Вел. Школи, којима се игало на то, да се аутономија те установе повећа. Систем данагањега закона јесте дакле овај: он не да министру право да на Ведику Школу, као титуларне професоре, погаље личности за које Академски Савет не налази да имају довољно квалификације за то место. Исто тако, он министру није хтео да остави ни право, да на "Велику Школу врати једнога нрофесора који је доцније те квалификације изгубио, или их има у мањој мери него неки нови кандидат. * Према горе изложеном, кад хоће да се примени члан 31. «, онда треба претходно видети да ли се, у датом моменту, професор Велике Школе може сматрати као да се јога налази на евоме положају или не. Кадје професор отпугатен, или пензионисан, или кад је дао оставку, онда тегакоће нема. У свима тим случајима професор је раскинуо, било сасвим, са државном службом, било само са положајем активнога чиновника, и ни у ком случају се не може сматрати као да се јога налази на положају професора, или бар да је права свога положаја задржао. За његов повратак биће дакле увек потребан пристанак Академскога Савета. Кад се професор налази на отсуству, онда такође не може бити никакве сумње. Такав професор нити је престао бити професором, нити је и једно право свога положаја изгубио. Он само привремено не вргаи своју дужност, и то је све. Исто тако и професор који је надлежним актом упућен да привремено вргаи неку другу службу и који