Branič

стр. 30.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 1.

конодавац у поменутом поступку нејасно изражава. 0 томе говорп поглавнто §. 13. грађ. суд. пост., а у одељку „поступање код општинских судова". Да проучимо из ближе овај §. 13. За нас је у овом литању, за сад, најважнији први став овог § а. Он гласи: „ Оаштински а/дови иримају тужбе и жалбе усмено и иисмено, а одбране само г/смено• саслушавају иарни чаре и сведоке јавно , ИЗВИђају парнице прОСТО, иоднете доказе оцењују, ирема њима ствар иресуђују и одмах иресуде исказују усмено ијавио, а иресуде своје извршују сами и . Шта у овом тексту видимо? Да судови општински при грађанским споровима, „извиђају парнице просто"; а „поднете доказе оцењују" и на основу ових — доказа — „пресуђују". С обзиром на мању вредност спорова, који се воде код општинских судова; с обзиром на општи задатак оиштинских власти , као и на сирему и број радне снаге у представништву општинске власти, — законодавац изриче генерални принцип: да се парнице изви/јају „иросто". (Свршиће се) — НАШЕ ДОПИСИ О српском језику. Госкодине Уредпиче, Допустите ми, да се у нашем једином правничком лпсту дотакнем јсдног всома важног питања. То питање, помојем скромном мишљењу, дубоко засјеца у српску правну науку. Требало би о њему непрестано расправљати, док се не изведс на чистац. Тнче. ре нашега језика. Тиче се правничке номенклатуре, која нам још увијек запиње. Свакп нише, како мисди да је боље, а нри том свн гријешимо. Моралп бисмо настојати, да, но могућности, ( уведемо једнаке п ираве изразе за сваки појам. Ја ћу да отпочнем. Надам се, да ми нећетс одбити госгопримство .