Branič

БРОЈ 3.

Б Р Л П И Ч

стр. 79.

или начелно протумачен без пристанка обеју Скушптина". 1 ) У уставу италијаиском стоји „да тумачење закона у форми за свакога обавезној спада искључиво у падлежност законодавне власти" чл. 73.). 2 ) Слична одредба има и у румунском уставу (од 30. Јуна 1866. год.). Његов чл. 34 вели: „Само законодавна власт може тумачити законе у начелној и обавезној формн". 3 ) Из разлога тто ово правило има карактер уставне одредбе, обична законодавна власт не ба могла решити да ће неко други у држави а не она имати право обавезне интерпретације закона; то би било толико исто у протинности са уставом као кад би та иста власт пренела на неку другу право доношења закона. 11. 2". Судско тумачење. Судови су установљени да расправљају спорове иојединаца и да примењују кривичнс законе. За разлику од законодавне власти која има иницијативу за послове из своје надлежности, судови функционишу тек онда када им се појединци обрате са захтевом да сукоб између њихоких интереса реше или када се од њих тражи апликација кривичних закона. Само тада судски организам став.ља се у покрет. Због ове мисије њихове, судовима се мора дати право тумачења нејасних, противречних или непотпуних одредаба законских; јер кад би судови могли законе п]»нмењивати само онда ако су они прецизни, и ако се они могу само на један једини начин тумачити, онда би у многим случајима функционисање судске власти било укочено. Закони, као и сви други ироизводи ума човечијега, носе чссто пута на себи печат несавршенства: онп су много пута тамни, у про тивуречности са самим собом или су непотпуни. Али ово тумачење судско битно се разликује од законодавнога. Док скупштииа интернретира законе у одсуству сваког конкретног спора, начелно, у оној истој форми у којој доноси и нове законе, дотле судска власт може надлежно закон интерпретирати само приликом расправе специјалних процеса. Кад би који суд, ван случаја каквог спора, формулисао неко правно начело или протумачио какав закон, он би изашао из своје сфере и начинио би себе законодавцем. 4 )

!) Штеа^е, ор. СЈ4. 1 I. р. 214.

2 ) Вагез1;е, ор сН. 4. I. р 73.

8 ) Ието дело, 4 II. р. 272.

4 ) багвоппе!, ор. сН. р. 16.