Branič

БРО.Т 3.

1» р а н и ч

стр. 77ч

је иамеђу њих општн з^став учнрдио. Да се тој евентуадности колико тодико на пут стане, судовима је дато право да с.шчпим законима важност одрекну. 1 ) У Европи ова вдаст није дата судовима. Наш устав у своме 109. члану вели: „Цри изрицању правде судовн су независни и не стоје ни нод каквом влашћу оснм закона". Устав од 1888. године био је још прецизнији. У његовом чл. 147. стоји: „У изрицању правде судови не стоје ни под каквом влашћу, но суде и решавају само по закону". А чл. 118'. вели: „Закони и законите наредбе, који су законим начином обнародовани, имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске Осим саме Народне Скупштине нико други нема права решавати да ли је при каквом закопу, који је надлежио обнародован, и Народна Скупштина са своје стране суделовала начином како то овај устав прописује". 9. б. Судска власт не може вршити законодавне послове, а то значи да судска власт не може доносити нове законе, старе укидати или преиначавати: начело иоделе између легислативне и судске власти носматрано са гледишта надлежностн ове последње, и о чијим смо непосредним или посредпим последицама говорили под а). Нринцип овај изречно је у уставима предвиђен, јер се без тога ие би знало да ли су га позитивни закони усвојили. Међутим, она његова непосредна последица, да судови не могу стати на пут вршењу закона, није нарочито у конституцијама наведена, а то с тога што је она тако тесно са поменутим начелом везана да је бидо излишно за њу доносити сцецијалан пропис. Да судска власт не може код нас вршити легислативне послове, то се види из -чл. 110 устава, у коме се каже: „Никаква државна власт, ни законодавна ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт". Иста одредба налази се у чл 147. ал. 3. устава од 1888. године. За уставе страних земаља видети: ВагевТе, ће.ч сопвШиИопв тос1егпе8. Јасно је и није потребно коментарисати да судови, тамо где постоји подела власти, не могу вршитн законо-

1) Устав Сједињених Држава ивглаеан је 21. Сеитембра 1787 под цредседништвои Вашингтоновим и он је и данас у влжности. За тако дуго време свега је учињено у љему петнајест измена В. ВагевЦ ор. сН. %. II. р. 385 а 387.