Branič

врој 4.

б р а н и ч

стр. 115.

жало у садагањости а сачувало и за будућност, сви га законодавци заштићавају особеним законима. Свима тим законима циљ је, да у духу савремене науке и потребе очувају шуме од лакомисленог сатирања, као и да са друге стране исте што рационалније обрађТ и гаје. Па и наш законодавац увиђајући и ценећи ов;у вредност гаума, заштићавао је и даиас их заштићава законом. Та загатита види се у нагаем садањем закону о шумама. Да би пак сваки, па и нага закон о шумама био права заштита овагсвог блага, нужио је да се он примењује и извршује у духу законодавног наређења. Међутнм нзгледа, да се код нас и дан данашњи то ннје могло постићи. А зашто? Мзнећемо овде по могућности, како се поједини ирописи садашњег нашег закона о гаумама примењује код судова и иследпих власти, а за осталу примену и извршење целог закона у опште, нека се старају стручни и позвани. Међу ирвим одредбама овог закона, закрнодавац је ставио наредбу, и у њој оставио известан рок, да се државне, општинске, сеоске, манастирске и црквене шуме оделе од нриватних имовина, да се ограниче, границе да се иремере, опишу и обележе. Ту нам наредбу износи чл. 3. овог закона. Та је наредба врло важна, управо кључ за даље иримењивање и извргаење целог закона у опште, но она са многих п многих разлога није извршена. Неизвршење те наредбе заусгавља, а по некад преиначује вољу законодавчеву у целом закону код свију земаљских власти. Узмите само наше судове. При регаавању и. пр. какве кривице по овом закону, на првом месту морају судови да утврде, да ли је учињено казнимо дело. Да би се то утврдило, нужно је да се претходно утврди. да је неко на самовласан и недозвољен начин извргаио какву кривицу у тућем имању, односно шуми. Од Куда је могуће ово утврдити, кад наведени чл. 3. овога закона није извршен? Са тога нензвргаења пружа се баш прилика кривцима, да увек нзазову нитање о својипи оног земљишта, на коме је дело учињено. Сад ако се деси, као што то