Branič

вро,г 4.

в р а н и 1

стр. 109.

а., У крувучним иарнпцама 1. Заклетва којује окривљени полагао у цркви или у суду, да он ни укућани му нису учинили крађу (Вр. 238, 369, 749 и 875) и за тим одмах пуштан. Овај доказ узет је из поступка, који је иостојао у варпарско време 7 ) кога је начело било, да оптужени треба да докаже своју невиност, док је начело цивиливованог поступка, да је оптужени невин, док се противно не докаже. Но, овај доказ допуштен је у случају, ако кривац није ухваћен на делу, ако нема његовог признања или других доказа за кривицу. Расписом лтопечитељства правосудија" од 11. фебруара 1842., заклетва је ова као доказ о невиности оптуженога прећушо, а наредбом од 16. сентембра 1844. I»р. 1278. изреком укинута. 8 ) 2. Свецоци. 3. Заклетва кметова да окривљени није учинио крађу (Бр. 622 и 806). 4. ЈГризнање слободно или на мукама (одаји) добијено. Окривљени су пуштани на јемство (Бр. 2-34 и 711), па и сами ајдуци, пошто се закуну, да ће у будуће мирно живети (Бр. 161, 214 и 303). б., У грађанскип иарницама 1. Заклетва по судском нахођдњу (Бр. 742 и 743) 2. Заклетва путем коцке (Бр. 277, 278) у случају, кад ни једна парнична странка није могла показати ни вероватност свога навода, већ обе изјављују, да се могу заклети. 3. Еоцка о својини по сагласију парничних странака (Бр. 193). 4. Сведогџс (Бр. 510, 743). 5. Признање 6. Исираве магистрата о продаји непокретности, јер без оваког писмена продаја није вредила (Бр. 194). 7. Прорачун трговаца (за трговачке ствари) који је био меродаван за одлуку магистрата (Бр. 829). За ду-

7 ) Ој/толан §.47. Времв варвареко рачуна ое од 4. до 15. века. (Средњи век). Историјски развитак ничела п |Јава, морада и државе Гласник III. Стр. 84 • 8 ) Речмик Петрови&а. Стр. 2; 0 и 419.