Branič

ГОД. V. БЕОГРАД I. МАРТА 1898. БРОЈ 5. БРАНИЧ " ЧЛСОПИС ЗЛ ПРЛВНЕ И ДРШЛВНЕ НЛУКЕ ОРГАН УДРУЖЕЊА ЈАВШ ПРШЗЛСШШ У СРБИЈИ ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ *ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ ИЗЛАЗИ: ; одговорни . урвдник: | УРЕДНИШТВО: 1. и 16. сваког | Милан Ст. Маркови^ ; Дубровачка улида меседа. ! иравозаступник ♦ број 18. *^ЛЛЛЛЛ^*/*^Л/^УЛЛЛЛ/^\ЛЛЛ/ЛЛЛЛЛЛ/^*Л/^^ЛЛЛЛЛЛ/^*\/*\\Л/^^/^/Ч\ЛЛЛЛ/^ЛЛ/^\ЛЛЛЛ/^>Л/*^*\ЊЛЛЛ

ДОКАЗНА СРЕДСТВА ~у нашем старом казненом законарству Појам о важности правних задатака у нашој старој држави, нотицао је спом јачином својом из народног правдољубља и наклоности мирном животу. Личност и својина српског држављанина заштићаване су у свакој ери нашег правног развића нужним управним мерама. У Душанову законику, начела о заштити ненривилеговане класе, о иеповредности баштина, о равноправном суђењу итд. без сваке сумње само су потврда најстаријих правних нојмова о основима друштвеног опстанка. Јанни послови руковођени су били начелима основаним на традиционалном посгупању. Рђави су људи хватани и примерно осуђивани на казне, које се већ за краља Милутина одликују суровошћу нод упливом византијског законарства. Разбојници су вешани стрмоглавце, а лоповима су вађене очи. Управници и часници села, градова, жупа и крајигата, кад се у њима деси кривица, ако не пронађу престунника дотериваии су везани пред надзорну власт, плаћали су гатету, и кажњавани су нстом казном као разбојник и лоиов. Село је пљачкано и расељавано.') Трговина и у опште јавни саобраћај, поверавани су били чувању нарочитих државних 1) Чл 143. и 153. Душанова законика. Иетрајност старог закона или правилније рећи љегово обнављање у дугом низу година, покавује нам најубедл^ивије следећа елична наредба о расељавлљу сгл.ч у циркулару Шабачког вранич год. v. 1