Branič

!?стр . 134.

н р а н и ч

бр0.1 5.

органа који одговараху за догођене кривице. Ако је калу1)Ср, трговац, или други који иутник, на друму опљачкан, нокраден или другил којим начином оштећен, сва је штета исндаћчвана из владаочеве одцосно државне касе, а владаоцу одговараху главари и остали надзорници којима су иутовн били новерени и предане страже. Код нас казна јапл>а се првобитно као чисто племенско или Ј)одбинско пастајање да се освети крв или пакнади штета У већини случајева отклањана је приватпим мирењем. У нашсм најстаријем праву, скоро све кривице изравњаване су грађанском накнадом. Године 1 254. као државнп нреступи сматрани су: неверц (издајство у вражда (материјална накнада за убијство, телесну повреду и штету нз недозвољеног дела). н чељадин (прнсвајање туђих подложника;. Душановим закоником обележени су као такви и крв (личеа одговорност за убијство и телесну повреду); татба (крађа); гуса (разбојништво); прк.јем љујски (што и чељадин ; и рпзбој владп.чански (отмица женскиња }»еда властелинског), хцто је нстоветно са кривицом „девич — разбој" по ранијим споменицима, као правнцм термином о нападају на слободу и образ девојака у опште. Смртна казна употребљавана је само нрема издајнику (буна против величанства), рушиоцима цркава и манастира; убијцама оца, матере, брата, свог чеда и свештеника или калуНера; према паљевинарима разбојницима и онима који праве лажне новце. Истрага кажњивих дела вршенаје начинима обичајне процедуре, чије су особике у главном сачуване у нашим правним споменицима. Од најстаријих доказних средстава примитивног облика, на нрвом месту ваља поменути божији суд" или употребу воде огња и женза Ова установа има своје порекло у незнабожачком добу, на најнижем ступњу л.удске неразвијености и празноверице. Иравна расправа, о кривици или невиности новеравана је случају са уверењем да ће се по вишој наредби истина изнаћи и рђаво дело обелоданити и казнити. У нашем старом праву, значај доказа ове врсте обележен је следећом одредбом ДушаМагистрата од 9. Маја 1808. Бр. 109. ,,'.1)то је год похарато у коме еелу, то ће село иод мораше илатити. И од еада, у коме се селу човек похара, оно ће село малом и главом платити И »;! томе месту вишв осгати не |,е ни бапттина ни виноград, него ће сс у пропаст окр«нути. а