Branič

БРОЈ 6.

ВРАНИЧ

СТР. 181.

суседнице. У остадој садржини иоменуте пресуде Сребрничког суда наводи се и то, да тужба по овој ствари, подигнута најпре код Сребрничког суда, би осујећеиа бегством неколицине оптуженика. Тужиоци су за тим покретали ствар код Херцега Степана (јер беше међу оптуженима и његових људи), и код господе дубровачке; а.ш су од обојих упућени Сребрничком суду као надлежном, са напоменом: „где је крађа учињсна а иравда шчета оиде да се и саврп<и и . Тако је и учињено. То нам даје непобитног доказа, о иоштовању међународне узајамности у судским пословима. У оскудици других доказа, спорну је ствар решавала заклетва коју је морао да нуди тужилац. То нам показује следећа таиође стара исправа: — Дмнтар Скамша послал из Србаљ по Младену Павловићу 70 литар сребра, или мало веће или мање, да тој сребро преда у руке Десииове, а да Десин има тој сребро дати опет Дмитру, кади га хоће узети. — И дошад Младен у Дубровнпк, од тех 70 литар узел к себе 28 или 30 литар за сноју потребу, а остало је предал Десину. — И када му рече Десин: „•пеће је сребро по теби послал Дмитар; хотел бих да ми га даш", а он му је одговорил „ево сам узел за моју потребу; да ето ће бити ове дни у Дубровник Ђурица друг ми, он ти хоће од нашега сребра такође дати и по тавити на место". — И кади приде Ђурица, Десин му проси тој сребро, а он рече: „несам наручил Младелу да он узме сребро нич. Ја не дам ништор. Ако ти он што узел, а ти литај на нем". -— И потом дојде Дмитар у Дубровник, и даде му Десин 42 литре сребра, које му беше Младен предал. — И он рече: „веће сам ти сребра послал по Младену;" а он њему сказа все како је било. — И он пред лаш суд позва Ђурицу, говоре: „дал ти сам 30 литар сребра тебе и твоме другу Младену, да ми је предате Десину у Дубровнику. Хотел бих да ми га даш!" — А он му одговараје: „вољан си Дмнтре, неси ми ништар дал, пи шта знам од тога".