Branič

ВРОЈ 7.

1; 1> Л II II Ч

СТР. 221.

давац није изречно одредио надлежну власт за расправу адмннистративнога спора. Питање је ко ће те спорове у првој ннстандији решавати, да ли министри или 1ез соп8еШ (1е ргсГес^иге. Ако су министри ји^ев (Је (1гоИ сотшип за ове спорове, онда ће они бити надлежни. Изузетно спорове о посредном порезу, у принципу, расправља судска власт. Код пас влада исти систем, с том разликом што у нас не постоје окружни савети, и што Државни Савет, у административним споровима, нема ни издалека онај зиачај који има француски СопчеП (ГЕ1а{, Изузев неке случајеве (кријумчарске кривице н. пр.) у којима Савет регаава у последњем степену, решење његово није обавезно за министра против чије је оддуке жалба поднесена. Ако министар не прими ни прве ни друге примедбе Државнога Савета, онда ствар излази пред министарску седницу. Не буде ли седница противна мњењу министровом, онда решење Државнога Савета има само то дејство да се спореи алучај изнесе пред законодавно тело које ће, протумачивши спорни законски текст, дефинитивно решити ствар (чл. 43 а 50 зак. о пословном реду у Државном Савету). 1 } Као у Француској, и у нас постоји рачунски-административни суд, Главна Контрола, само што чланови његови нису непокретни као у Француској. 2 ) 22. Другц систем. Систем овај ставља се искључиво на то гледиште да је предмет административном спору сукоб права онако исто као и приватном снору, и да због тога нема разлога да јурисдикција надлежна за његову рас-

1) Овде ичамо олучај да законодавна власт улази у делокруг админиетративно-оудске влаоти, јер ваконодавна власт, вршећи посао из чл. 48 ш Иие раеправља коикрегие спорове. Видели смо напред да овакве практике, као противне начелу поделе влаоти, треба иабегавати. 2) У Шианији, организација административних судова слична је Франдуокој организзцији. И тамо поотоје првостепени и административни судови, названи аровинциске комисује и Државни Савет. Само што у образовању провинциских комиоија узимају учешћа и бирачи и извршна власт, и што Државни Савет, у спорним предметима, нема право сопственог решавања, као француски Савет, већ само право да влади иредложи извесно решење. У практици влада се ретко сдужи својом црерогативом да те предлоге не усвој*. Иввесне административне спорове решавају, у нрвој инстанцији, провинциоки гувернери и министри. Цротив њих подноеи се жалба Државном Савету (1>етотђупез. СопаИћШопа ет-орееппез, 4. I. р. 341 е4 Л60; ^аГетеге, ор. сл(. I. р. 80 а 32). БРАНИЧ 1 од. V.