Branič

стр. 226.

б р а н и ч

број 7.

расправља обична судска власт. 1 ) Пруски систем такође издваја се извесном специјалношћу. Административне спорове суде, у првом степену срески ; а у другом окружни одбори. Над њима стоји, као суд трећега и последњег степена, виши административни суд са седиштем у Берлину. 2 ) Оригиналност овога система долази отуда што срески и окружни одбори кумулирају и активне и снорне функције, а само виши административни суд има искључиво ове последње у својој надлежности. Организација ових судова у Пруској приближује се првом систему установом среских и окружних одбора, јер овн врше и активну и спорну администрацију, чиме се први систем од другог разликује. А из разлога што чланови вишега административнога суда уживају ирерогативу непокретности, пруски систем нма сличности са другим системом. У Аустрији сваки срез и сваки округ има, као административне органе, један изборни савет и један стални одбор. До уставнога закона од 21 децембра 1867 год., ти савети и , одбори решавали су суверено административне ствари: није постајао никакав виши суд који би ништио одлуке савета и одбора, донесене иротивно законима. Поменути уставни за кон организовао је два суда: Суд Царевине (Кек-ћ^егшћг), чије се атрибуције састоје у томе да решава сукобе надлежностп изм(У1)у судске и административне власти, као и конфликте иЗхмеђу Царевине и разних провинција, које уживају административну аутономију и конфликте између самих провинција; Административни Суд (Уегууа!1ип ^8 -Сгепсћ1;вћо1), који има да вргаи контролу над административнпм властима; жалба на тај суд допуштена је сваком који мисли да му је неко његово право повређено каквом незаконитом одлуком или мером административне власти, централне, провинциске или општинске. Чданови оба та суда неиокретни су, што чини да је аусгриски систем у исвесној мери приближан другом систему. 24. И један и други систем, као гато видимо, функционише у појединим земљама, са више или мање одЈ ) БаСегпеге, ор. сл1. I. I. р. 45 а 50. Данашњи пруски адмивистративни систем утврђен је ааконом од 3 јула 1883. који је почео да важи од 1. анрила 1884. -- Виши адииниетративни суд решава час као аие.:ациони час као касациони суд, црема томе да ли је одлука нроги8 које је жалба изјавл.ена у другоч или последљем степену. г ) 1,а&гпеге, ор. сИ. I, 55 а 59