Branič

број 7.

бранич

стр . 229.

ислеђење. У исто време тим решењем наређује свом ислеђујућем судији, да даље ислеђење продужи. За оваква ислеђења поетоје кед свију судова ислеђују%е судије са својим деловођама, који су за такве послове одређени распоредом самог председника суда §. 23. крив. суд. пост. Све пак што би тај судија у току исДеђења наређивао, чиниће то сам у име суда, а власти ке на опо, што он буде захтевао, суду одговарати — §. 24. крив. суд пост. Д;шле из до сада наведенога мора се извести закључак, да сами судови отпочињу и врше у показаним случајевима ислеђења. Да ислеђујући судија и ирема свом постављању и према св.ојој дужности, није самостална и засебна власт, ио је орган суда и његов пераздвојни и саставни део. Његова је дужност, да на основу изреченог судског решења продужи ислеђење, прикупи све д казе који су нужни н за само дело и за кривца, па све то преда суду. Он се дакие у евојим посдовима има кретати само у границама чистог ислеђења и више ништа. Предају акта и криваца суду извршике ислеђујући судија својим рефератом, у коме ће у кратко бити означено све, што је ислеђењем нађено и утврђено. Овај реферат замењује тужбу иследне власти, прописану у §. 158. крив. суд. ност., и са тим рефератом ислеђујући судија свршава наређени му посао. Суд, пошто прими ово ислеђење н нађе, да је све потпуно ислеђено, предузима даљи рад по §. §. 161. или 162. крив. суд. пост., то јест, илп ће кривца ставити под суд, или га отпустити. Но има случајева, да се и еам суд може послужити §. 29. крив. суд. пост. То се види из §. 26. истог пост. у коме је казано: „Суд ће моћи од предузетог ислеђења одустати само из узрока у овом законику казаних (§. 29 )" Овај пропис законски такође говори у прилог нашег мишлења; јер употребу §. 29 даје само суду, а пе и ислеђујућем судији. Суд ће тим нрописом да се послужи или при изрицању првОг свог решења у случају, кад се појави питање, да ли има места, да се противу кога отпочне кривично