Branič

бро.т 7.

б р а н и ч

стр . 209.

мислило; било је, као што се лако може видети, тешкоћа, које су се једва даде савладати. Тешкоћа је у главноме морала долазити отуда, што је ваљало уносити измене, кад и кад пр.ло озбиљне, а при том не реметити ни ред ни број чланака. Било да су измене чињене уметањем или избацивањем целих ставова или тачака у појединим чланцима, било да се поједини део или сав чланак претапао, у томе раду онажамо извесне одређене и утврђене начине, извесна нравила за ј )ад. У овом погледу је од интереса н. пр. члан 290. који гласи

1888: „Ако власник пренесе влаштину најмљенога непокретног ,добра на кога другога, или суд то добро за дуг прода док још најам траје, тим права узимаочева не слабе ни најмање ако је уговор о најму био писмен п у суду правилно потврђен; у колнко у самоме уговору најма није што друго углављено било. На против, ако те судске потврде није било, нови влас.ник може, кад га год воља, узимаоцу најам отказати, само што он при томе треба да иоступи .<10 правилима чл. 286. и 287."

1898: „Ако власник пренесе влапггину најмљенога непокретног добра на кога другога, или суд то добро за дуг прода док још најам траје, тим права узимаочева не слабе ни најмање, ако је уговор о најму писмен и у суду правилно потврђен; ман. да је у самоме уговору што друго углављено. Напротив, ако те судске потврде ннје било, нови власник може, кад га год воља, узимаоцу најам отказати, само што он при томе треба да поступн но правилима чл. 286. и 287. Ипак за најмове који су краћи од једне године, бива изузетак: за овакве уговоре, па не били нинисмени, нинотврђени, право узимаочево остаје тврдо, док год одређени најму рок посве не истече".

Код других се само ближе одређује или се об.јашњује поједина одредба. Тако у члану 633. последњи стаи гласи