Branič

стр. 208.

б р а н и ч

БРОЈ 7.

да су остали у потпуној цјелини иређашњи ред ш бројеви не само крупнијих раздјела, него чак и чланака. „Пошто дакле ово, на, тај начин уређено, издање Законика, и не дотапнув се суштине његове, подижему очевидно степен савршенства и умнажа практичну вриједност, одобравајући потпуно овај рад, Ми се ријепшсмо наредити итд. Већ нам ова службена исправа казује, да су основи којих се ово издање држало, једнаки с онима првога, да се у преиздању није дирало ни у сам спољашњи облик, те да су сви раздели, па и сами чланци и њихови бројеви остали они исти. Ми имамо дакле на тај начин пред. собом један Со<1ех гереШае ргае ]есМо1П8, сличан ономе који је цар Јустинијан издао год. 534. Разлика је међутим у томе, што је наше ,,поновно читање" изашло не после пет година као Јустинијаново, него после готоводесет година судске праксе и искуства. 4 ) * % * Бацимо сада поглед на поједине члаике, те да ви димо главније измене, које су у њима учињене. У оваквим радовима, измена може у главном бити од две врсте: а) у самоме садржају, у духу и гласу одредаба,, б) у облику , дакле у језику, стилу итд. Како дакле стоји на првом месту с изменама и допунама у овом издању Законика, што се тиче садржаја? Чланци, чији садржај није остао нетакнут, не досежу пи четири десетине. У Законику који прелазн хиљаду чланака, и чијих је добар део основан на неодређеним, мало познатим обичајиим нравним појмовима, и за време од десет година употребе закона, тога је доиста за чудо мало! На и осим тога, онде где је преинаке било, у више од половине чланака она је са свим споредне природе: кореннтијих и важнијих измена било је врло мало. Ипак при свем том овај рад није био тако лак као што би се

4 ) Из службеног саопшти&а у Т.шсу Црногорца дознајемо, да се уважени Госп. Богишић прн овоме новом раду слјжио иар чато иекуствож јеликих судија на Ц» тишу.