Branič

стр. 260.

б р а н и ч

број 8.

тали анатему и скидали каае и викали „амгш амин" да би га Бог иојавио. И те свиње не знаду гди су и каке ли су; и саме су отиптде; они ниеу ни један видили кад су отишли". 1 ) Процесија овог обреда ио наведеном иоследњем иримеру, имала је дакле главни задатак заклињање ироклињање и метања анатеме, да би Бог иојавио ирестуипика; и посебни задатак утврђивање заклетвом да ни један ме(ју сељаиима није кажњиво дело учинио. Пропраћена је скидањем капе и амиповањем. Без сумње, метање анатеме има и у овој прилици исто значење, као и у случајима које смо напред цитирали, т. ј. уз речи, којима је проклињан преступпик, сваки је из гомиле бацао по камен или дрво на одређено место, узвиком „проклет био!" Аминовање , то је нераздвојни део суштине обрсда. Видели смо напред, да прати сваку заклетву као њена завршна реч. У Херцеговини, у старо доба при деоби плена, сваки се клео да није скрио ништа, ни цену умањио. Ово зваху „амине"; јер док се један куне други вичу амин или аминишу. 2 ) Око 1830. године губи се сваки траг колективној одговорности села, у расправљеним питањима. Тим је нестало и дужности да село заклетвом одбија од себе плаћање глобе, за дела својих људи. Указом К. Милоша од. 2. Децем 1836. Бр. 4819. обухваћена је само лична одговорност преступника у свим правцима: „ Ерадљивцима треба иро^ати све имјеније њино и движимо и недвижимо, неизузимајуАи ни кров над главом, и иокрадене намирити". Након 50 и више година, на народној скупштини у Београду, о сазиву за 1882. г. изнесен је био предлог извесних посланика, да општине накнађују штете, узроковане паљевином. После дужих беседа поједипих посланика, усвојено је мњење законодавног скупштинског одбора, да се предлог одбаци као несувремен и некористан. У скунштинској дебати имао је учептћа и писац ових редова, као бивши владнн посланик. Његово мњење против предлога, образложено историјским и правничким побудама, палази се у скупштииским иротоколима. 3 )

1) 1/равник 1892 св. 5. и 6.

2) Ст. Љубиша.

3) СтенограФеке белешке о седпицама Народне Скупштине за 1882: стр 356. (штамнано 1888. год.)