Branič

В рол 8.

Б Р А Н И Ч

стр. 275.

кове осуде и жалбу ништавну. У оба случаја пресуда иде вишем суду. (У Хрватској Столу Седморице, види њихов §. 265. казненог ностуика). Довде је све у свом реду, ствар је чиста и јасна и нема контроверзе. 3). Са свим другчије сгоји ствар, кад се иостави питање о томе: Колико вреди та и та олакшавајућа околност — па ма то било и само признање? — Као одговор на ово питање, долази друго нитање, које гласп: Кад се може ставити овако питање? Одговор гласи: 0 вредности једне одакшавајуће околности може бити говора само тада, кад јој се на супрот стави која отежавајућа околност; иначе је она апсолутне нарави. И у овом случају има места §. 66. крив. зак. који гласи: „Ако се код кога злочинства или иреступљења иађе и од олакшавајуИих и од отежавајуИих околности, глрда^е се која од обојих иретеже, па Ке суд ирема то.ие, или, ио §§. 60, 61, 62, 63, кривца блажије, или строжије осудити • но кад га строжијв осу/јује, суд ие сме иреИи највеИу меру, која је у закону одређена за дело, за које се кЈтвац осуђује". Још боље о томе вели аустр. §. 48. који но хрватском издању гласи: ,, На околности отегоКујуКе има се имат обзир само у толико, у колико у суирот неима околностих олако&ујуКих; а истим начином има се имат обзир на околности олако&ују%з, у колико у суирот неима отегоКујуКих. У колико једие или друге иревагну, у толико се имадну уиоравити за иоогитрење или ублао/сење казии". На то нас ето упућује и наш казн. поступак у §. 51. са речпма: ...,,да ирибвре доказе, како оне који служе гм обвињење, тако и оие, који служе па оиравдање крШвца"... (хрв. §. 2. казн. постунка). У том духу о тој ствари говоре и даљи §§-п. Тако §. 218. (...„да ли извесна околност важи као отежавајуРм, или олакшавајуКа, или извињавајуКа" ...); §. 228. који нпје ништа друго но поиуларно тумачење аустр. §. 1. казн. зак. о злој намери (<Ми8); даље §. 240. тачке: д, е, ж, з, п, па п сам §. 243. нарочито његоаа последња алинеја гОвори у корист овога нашега мишљења. —■ Даље §. 204. нарочпто његова тач. 4: ,,јв ли све, гито треба ио закону у ирезрење узето и оцењено", §. 274. ...,,да ли су ироииси и закони формални или материјални иовређени"... —