Branič

БРОЈ 8. Б Р А Н И Ч СТР. 251. душевницима докажу, да су на њиховом земљишту оштећени у својој роби (чл. 130.); иограничне старешине (крајиганици), кад туђа чета или разбојник продру у њихову област. изврше пљачку и умакну (чл. 192. и 201.); господари или управници по селима, ако одреку преноћипгте трговцу или другом иутнику, иа их због тога нађе каква штета (ч.л. 202.). — Уговорно су одговарали за штету: родитељи за своју децу, поверену владаочеву дому на дворбу и васпитање (чл. 200); „стањани" или гостионичари у подграђима или на трговима, за ствари путника (чл. 12); свињари за покрадене свиње (чл. 206.) и т. д. — У интересу трговине и јавне безбедности, држава је одговарала првенетвено у свим случајима, о којима је реч у претпоследњој тачци. Штета је одмах подмиривана из државне (односно владаочеве) касе, а после је наплаћивана од одговорних органа. ,,Деси лџ се да аутника или трговца или калуђера, оиљачкају разбојиик или лоиов, или му се учини коЈа друга штета, иека се одмох обрати за наиљату каси мојег гу/рског величанстви,; а моје величонство наалатиЛе то од кефалија и властеле, нојима су иоверени иутовиц иредане страже^ (чл 203.) Ови државни органи плаћали су сву штету „од своје куће". Њима су опет биле одговорне страже, разбојници и лопови (чл. 29. и 130. Душ. зак.). — Кад је преступник непознат или није могао да се изда, накнаду је нлаћало место где се дело догодило, или оближња места („село", „околина"', „држава", по јасном разликовању у Душанову законику). Ова врста колективне одговорности, основана је била на старословенској установи „руци", или заједничком јемству средине, којој припада преступник. Потиче из појма солидарнос/ги моралних и материјалних интереса, међу мештанима једне општинске или иолитнчке корпорације. Ствар, коју износимо на претрес овим прилошком, објашњују довољно следеће одредбе Душанова законика: — Ко из иизме зашли чију ад/%, или гумно или сламу или сено, да се огњем сажеже. Село је дужно да га иронађе и изда. Ако га не изда г село да накнади што