Branič

бро.т 10.

б р а н II ч

стр. 335

Декрет има осам чланака. У првом члану се отказују сви уговори мира и пријатељства, који постоје нзмеђу Шианије и Аме]>ичких Сједињених Држава. У другом члану признаје се америчким бродовима индулт (право и дужност, да у одређеном року од пет дана сдободно отплове нз шпањолских пристаништа). У треКем члану изјављује се, како Шпанија није пристала у свему на Париску Декларацију од 1856., ади да с обзиром на начела међународнога права Шпанија признаје другу, трећу и четврту тачку Декларације, наводећи их од речи до речи. Као што смо горе рекли, а као што и сам декрет тврди, прву тачку Парпске Декларацнје Шианнја није признала. Она је остала при вршењу отмице и консеквентно томе и гласи четврти члан тога декрета овако: „Шпањолска влада, задржавајући себи право на издавање исирава о отмици (ИеМгеб о{' Магсјис) — тто је изреком условила у своме одговору од 16. Маја 1857. на тражење Француске, да Шпанија ириступи Париској Декларацији о поморском праву, — организоваће за сада из бродова шпањ. трговачке морнарице послугу од „спомоћних крстарица ратне марине", која ће са овом суделовати за потребе рата, а биће подчињена законима и судовима ратне марине". Отмица се дакле изреком задржава и утврђује, и према томе дају се у следећем петом члану упутства за вршење тога, како због Конфисковања непријатељских бродова и непријатељске робе под сопственом заставом, тако и контрабанде ма под чијом заставом; као и за Овлашћење претреса бродова на мору и у водама, које су под непријатељском јурисдикцијом. Члап шести побраја све предмете, који сачињавају ратну контрабанду, а члан седми вели ово: „Капетани, управници и официри бродова, ако они и две трећине њихове посаде нису Североамериканци, па се ухвате. да врше ратна непријатељства против Шчаније, сматраће се као гусари и у оном случају, ако су снабдевени са исправама за отмицу од стране Републике Сједињених Држава и биће суђени по свој строг >сти закона".