Branič

БРОЈ 10.

Б Т> А Н II Ч

СТР. 323.

Да може бити законске државине, нужна су два услова Први је, чисто материјалан, нмати ствар или право у својој власти. или на свом слободном расноложењу; други је, морални, имати намеру, или као што наш закон у свом §. 198. каже: вол>у држати ствар као своју, т ј. као сопственик. Речи у овом §-у „задржати је код себе" не потпуно тај појам представљају, прави је иравни појам имати ствар у својој властитости. Ова се погрешка у редакцији закона опажа и у следећем §. 199., који вели, да постоји државина „кад ствар у својим рукама имаш", а зна се, да за законску државину пије нужно, имати ствар физички у својим рукама, довољно имати је у својој властитости и на своме слободном расположењу. Физично држање ствари саме, као што се види, није нужно те да буде законске државине. Ово ће се јасно увидети из следећег примсра. Слуга, коме је господар поверио један пакет с новцима, с налогом да га коме преда, и ако држи ствар у рукама, нема законске државине, јер му оскудева воља, да ју држи као своју. Тако исто и кпрајџија, ко.јн седи у туђој кући не може имати државину купв. Овде је државина господарева, који има пакет с новцима или кућу у својој власти и код кога постоји воља, да је пакет или кућа његова сопственост; то је опитљиво, и изрази поменутих §§-а и ако нису са свим тачнп, не могу иматн другог до овог зпачаја. Као што поменусмо закоиску државину праве оиа . два елемента: имати ствар у својој власти и сматрати је као своју, али овака државнна може бити савеспа нли иесаве<"на , тврда као што §. 200. грађ. закона каже нли лабава. Тврда је кад се оенива на праву, лабава је кад се тога основа лшиава, али је свакојако законска државина, јср нужна два елемеита, физично држање и вољу, у себи садржи. Као што рекосмо, да државина хможе бити тврда, н и да може имати силе и важности треба да је на ираву основапа. То вели §. 200. грађ закона. а то потврђује и §. 92<ч гра1). закона, који говори о прибављању ствари путем застарелости. И један и други од ових §§-а тра/л.е ■ иравни основ , којим се ствар у сопственост пренаша и по коме се до државине дошло. Овај се правни оспов назива у римском праву јиз^а саиеа или јиаШз Ши1и8. Таки су н. пр. правнн основи продаја, ноклон, испорука, јед1 *