Branič

стр. 324.

б р а н и ч

бро.т 10.

ном речи сви иравни основи, којима се ствар у соистве ност иренаша. Из свега што смо навели иостаје јасно: прво, да просто фисично д ])Ичам ,е ствари без воље да је као сопственик држимо, не ствара законску државину, друго, да. је законска државина, где има и физична држања ствари, и воље да је држимо као своју, и напослетку и правна основа без икакве мане, то исто што и права сопственост. Ни први ни други случај нема посла са нашим сиором. У нашем је спору питање о државини, која има услове да се назове законскои државином, јер има и држање ствари, има воље да се као своја држи, и има , правног основа јивШв Ши1ин по коме се сопственост преноси, али тај правни основ има законскух недостатака мана. — И сада кад знамо шта је по закону државина, остаје нам да видимо шта је савесна, или, као што наш закон каже, поштена државина, шта ли опет несавесна или непоштена. У случају где оскудева правни основ, ту је вазда државина несавеспа-, у случају пак где има правног основа државина може бити или савесна или иесавесна. Али нужно је овде прнметити да се несавесност и.ш неноштење државине пе поклапа потпуно у појмовима са оним, што се у обичном животу зове непоштење, тога може бити те да државина иостане несавесна, али тога не мора биги. јер има недостатака у правном основу, којим се ствар у сопственост пренаша, који појам обичног неноштења искључују, и судија би се јако преварио ако би мислио, да је само опа несавесна државина, у којој се обично непоштење појављује. §. 203. грађ. закона у потпуном сагласију са правном науком даће нам кључ за разрешење овог питања. Он вели: савесан је држалац онај, који не зна да је ствар коју држи као своју — туђа; а онај несавестаи, који зна, или чак који но околностима дознати може, да је туђа, или јасније и науци сходније одговарајућим изразом: савесан је онај држалац, коме нису познати недостатци правног основа по коме ствар држи, а несавестан онај, коме су ти недостатци познати, или су му по околпостима моглн бити познати. Треба иматн добро на уму, да се под правним основом разуме свако грћђанеко дело. којпм се-