Branič

с!р. 354.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 10.

одношаја, јер му је тенденција његовог спиеа важнија него вештачка нзрада. Књижевност о смртној казни, за и против, велика је. Питање је још у току и ако је у неким парламентима решено у корист одржања смртне казпе. У овом спису види се психолошка борба, престављају се муке човека осуђенога на смрт. Његово уображење види сваки дан све пластичније оне грозне моменте, када ће доживети носледње јутро, видети последње зраке сунца! Он сам себе пита: Не умирем ли ја за цео свет? Вашто да је само ограничени нростор моје отачбине мој суд? Зар се не би мудраци целога света могли упитати, да ли се мора мој злочин баш тако тешко казнити? „Замислите тамо у тамној АФрици суди нека поглавица каквог црнца, због незнатног дела, за које би у Немачкој платио полицијску казну од 3 марке, али он га осуђује на смрт! Зар се цивилизовани свет не грози такве пресуде? Па зар нема народа, који су још више цивилизовани, него ли ми Немци?" — Његова је молба за помиловање одбачена, а он размишља, можда зато, што је лежала доле, а да је била горе, било би вал,ада и време и расположење у његову корист Овако размишљање и сумњичење, његови снови о свету и супрузи, због које је и ступио на стазу злочина — то га баца у болест. Али у болници казненог завода негују га брижљиво, он не сме умрети, њега треба сиасти од смрти, да га нредаду смрти по закону и пресуди! Што се књига даље чита, све више расти снага описа и доказа. Логичну борбу нротив смртне казне престављају мисли и осећаји осуђенога. Спис је такав, да мора занети и нристалице смртне казне. Извесно ће се много читати, јер је јако, оштро оружије у борби за човечанство. „Вег1, <3ег.

ЗА ИЗДАВАЊЕ УВВРЕЊА ОСНОВУ ТАЧКЕ 9. ЧЛАНА Ј2- ЗАКОНА О ТАКСАМА. Имам уверења, да власти не примењују нодједнако тачку 8. члана 2. закона о таксама и да тим неједнаким примењивањем чине не само законске неправилности, него остављају отворено нољеиразним злоунотребама, од којих државна каса може имати осетне штете.

УПУСТВО