Branič

отр. 328.

Б Р А Н И Ч

врој 10:

исправе не доказује уредност уговора, који ее иеправно доказује. и не утиче на питање о савесности државине, а камо ли да може доказати, како стоји са незнањем иедостатка у правном основу. Ово ее знање или незнање може доказивати свима средствима извап исправе па чак и предпоставкама законим као што су оне побројане у §§. 220. и 227. грађ. закона Ово ће постати са свим јасно, ако узмемо први случај споменут у §. 220., кад је купац ствари имао основа посумњати, да је ствар онога, ко ју продаје. Предпоставимо сад да је Петар продао Павлу ствар туђу, и да је Павле имао основа посумњати, да је ствар Петрова, али су Петар и Павле написали исправу, која тај уговор доказује, коју је власт одостоверила, и којој исправи т. ј. ништрументу, акту, доказу, за њену формалну важност, ништа не оскудева. Зар ће за то ихто има нравилне исправе, која доказује ман.вив уговор, Павле постати савесним држаоцем? Не, иикада! И он ће бити огланген поред све иравилности исправе, а на основу голе предтставке , а не правног доказа, за несавесног држаоца. Аиелациони Суд повредио је очито §§. 203., 926., 220. н 223 грађ. закона, и са тога му је пресуда незакона.. 0 ПРИГ/8ЕНИ §. 33. КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА (Свршетак) Код сваке кривичне тужбе у главном се раздикују два дела њена. Један: који се односи на саму кривичну иамеру, на крнвичну одговорност оптуженог лица, и други: који се тиче штете нанете тим делом нриватном туасиоцу. Један је дакле кривичне, а други грађанске природе. Први је главни, и расиравља се по крнвичном, а други је споредни и суди се по грађанском закоиику. Показао сам, да се одустанак из §. 33 ни у ком случају не може односити на грађанско нотраживање тужиочево, на грађански део тужбе, и онда са свим логично излази, да се он једино и искључиво тиче другог главног дела тужбе, која говори о кривичној одговорности оптуженог лица.