Branič

'стр . 366.

в р а н и ч

!број 11

жава има само дужност да се стара о њиховом одржању. 1 ) Други писди мисле да су та добра државна својина, само су ван промета. 2 ) У осталом, дискусија ова нема практичног значаја; припадала та добра држави илн не, положај њихов остаје у снаг;ом случају исти. Ова добра не може отуђити не само извршна власт кего ни законодавна. По природи својој, таква добра не могу бити предмет приватне својине, и свака власт, била то извршна или законодавна, налази се у немогућности да их прода. Да би се на стварима, предметима тих добара, могло неком уступити право својине, потребно је да оне претходно, на начин законом предвиђен, постану ге^ 111 соштето, да пзгубе карактер општих добара и у1)у у категорију оних државних добара која су потчињена истом режиму којем п добра појединаца. 8 ) 2° Она добра државна која су у промету и која могу бити предмет истих права којих и добра приватних лица. Њих држава може отуђити, разменити и задожити, Таква државна добра појединцп могу прибавити и застарелошћу. У кратко, у погледу тих својих добара, држава је у положају појединаца. Разлика је само та што држава, као правно лице, не молге својим добрима располагати нити их експлоатисати опако како то могу појединци; због тога и постоје законски прописи о начину отуЈ^ења и администрирања тих државних добара. 4 ) У чл. 93. нашега Устава

1) 1)исгосд, ор. сЈ^. 4. II, р. 107.

2) „Неки тврде гато по иашем мишљењу није таччо -— да држава нвјв соиственик ових добара и да она на љима има еамо право чуваљм и надзора". В.-БасапНпепе, ор С14. 1. I р. 751.

3) Тако, ако СЈи један део каквог пута, услед неуио ребљивости, нрестао, али само еп ГаН а не еп (ЈгоК;, бити сррдство за комуникацију, он се не би могао прибавити никад застарелогаћу. Оужио је, за његово класираље међу предмет; у промету, да је донесеиа, саобразно закону одлука да тај део пуа престаје бити опгате добро, и да је ушао у ону врсту државних добара која нису ван промста. После таи:ве одлуке, могао би се неупотребљиви део пута иридобити застарелонгћу. В. Шсгосу, ор. сН. I, р. 158. а 160 ; ВаШЈе, О]). с!(. р. 193. е! 194.

4) „Потчиљена обичноа режиму приватне својине, нриватна државна добра, изузев административна наређења која < е тичу руковања са њима, могу бити интабулисана, оптерећена правом службености и у опште ма којим делом права својине: она могу бити предмет посесије, на основу које се могу

подићи посесорне тужбе и која води ка вастарелости ; чл. 661. грађанскога

законика (у том члану говори се о заједничким зидовима — тига т^оуепд)

важи за сва здања и грађевине која у та добра сиадају". 1)исгосд, ор сИ

I. II. р. 217.