Branič

стр . 410.

б р а н ii ч

бво.ј 12.

У осталом било би врло неподесно задрзкати дуи:ника под стечајем за вечита времена, као што београдски трг. суд мисли да се по аакону може. Кад би то могло бити, онда би НикиК за све неодређено време био врло опасан за своју околину; јер по §. 25. ст. зак. сви са њим закључени уговори, којн би се гнцали његовог имања, као и све његове стварне обвеае, не би имале силе и важности. После 4—5 година ко ће знатн ту тајну, да је Никић био иод стечајсм и да је београдски трг. суд само „ирекннуо стечајно ностуиање по његовој стечајној маси", али га и даље оставио под стечајем? Ко 1»е то знати иарочито ако Никић отумарне у свет и иосле ?—3 год., пошто су га садагањи његови познаници век заборавили, обреТе се н. пр. у Нигау, где се јавља као савршепо нов човек?. Осим тога, пошто је он по регаењу беогр. трг. суда увек под стечајем, њему је, према §. 24. ст. зак., одузета управа добара, нити интабулацији, или ирибележју дуга на добра његова, као ни залози, ни забрани, ни обустави, места бити може. Како ли би изгледали свн они, који би стекли интабулацију, и т. д. на имању, које би Никић доцније стекао, кад би им неизмирени Никићеви стечајни повериоци казали, да им она наснрам њих не вреди нигата? У Француској сЈоћтге роиг тзиШаапсе Д' аНуе, §. 527. и §. 528.), у Белгији (с1б1"иге <1ев орегаИонв (1е 1а 1аИИ{;е, чл. 536.) и у Италији (севаагшпе <1е1 ГаШшеп^о рег тапсапха (И аШуо, чл. 817. и 818.) истина постоји једно прекидање стечајног ноступања, али је оно у тим земљама законом нарочито регулисано, сасвим је различно од овога решења нагаег трговач. суда, и ту су законом колико толико отклоњене зле иоследице, које нанред указасмо. У наптем закону, мећу тим, о каквом оваком ирекидању стечајне процедуре, не само да нема никакве одредбе, него нема ни помена о ма каквом прекидању. Сва је прилика да је београдски трг. суд с напоменом, да Никић и даље остаје нод стечајем, хтео само да каже: како Никић и даљ>е има да сноси губитке јавних права, које отварање стечаја повлачи за собом. И одиста свуда је у другим државама усвојено, да стечајни дужник не може бити биран за народног посланика, онштинског часника, старатеља и т. д. не само док стечај траје него и пошто се са његовог имања дигне, све докле се дужник не рехабилитира, т. ј. све док га суд својом од-