Branič

стр. 494.

в р а н и ч

број 14.

маља нису имали, већ је сва земља била својина свештеника, војника н дрквена. 1 ) Варошки пак елементи: занатлије, возари, вештаци итд. биди су употребљавани за тешке радове и кулуке, као н. пр. за зидање пирамида, пренос гломазних гранитских стубова из Горњег у Доњи Египат, за зидање храмова, царских дворова и осталих монументалних гра1>евина. Сталеж лекара, којих је у Египту било врло много, и то стручњака за сваку поједину болест, као гато их и данас по свету има, - био је поштеђен од кулука; али опет за то није у привилегисане класе долазио. Вештина и знање ових лекара била је разглашена на далеко ван Африке, те су их и азијски краљеви у болести призивали. На дворовима Фараона, као и у иалатама свећеника н војника већих положаја, робови су били обична и иотребна ствар; било за рад, било за уживање. У Св. Писму иомиње се, да је на дворовима Фараона било и угакопљеника, који су врло велика звања имали и важне службе вргаили. Једноме од њих — поглавици царских пехарника — објаснио је Јосиф сан, који је уснио, а које се објасиење састојало у томе, да ће после седам родних, наступити еедам гладиих година. Главни извори ропству у Егииту били су: само унутарње другатвено у])с1)ење — подела људи на касте; ратови; трговина са робљем; а осим тога и дрезадуженост. Диодор из Сицилије, чије забелешке нису увек са свим тачне и без замерака, вели, да су чак и синови свештеника били дворски служитељи. На ову његову забелешку, Валон врло умесно примећава, да се он Диодор — у овом погледу морао пребацити. Деца из прве привилегисане касте могла су на двору вршити само онакву службу, која је бида равна и са свим слична служби, коју су вргаили модерни ,.пажи" — тако реКи до јуче на дворовима европских владара, т. ј. службу нрло господску — етикетну. Изнутрице египатских гробница све су украгаене и обложене сликама, које јасно представљају некадањи жнвот, сјај и господство оних, који у њима почивају.

1) "\Уагпкоп. Јип.ч! Ецсук! отр. 148.