Branič

стр . 502.

в р а н и ч

врој 14.

И ако отмица има у неколико своју славну историју, то она ипак има као ратно средство због користи које себи прибавља, као Рћ-а1;епе огдапјазее е<: 1е §а1е, као шго ју је гра® Кларендон назвао на Париском Конгресу, негато 110 општем нојму мрскога на себи. Осим тога било је често повода жалб.чма због новреда међународног ирава. И Фактички неправилаи поступак чешће се догађа. од стране канера, него од ратних бродова. То зависн од нарави становништва, од кога се посада њихова рекрутира и од мање потчињеностп иод државну власт, и ако начелно од ње зависи. У томе не мења ништа нп кауција, коју капери за исправно држање морају полагати. Од 1815. не издаје ни једна европска велесила више овлашћења за отмицу, а на: Нариском Конгресу утврђено је познатом декларацијом, да се отмица са свим укида. Тој декларацији приступиле су скоро све државе; међу онима, које нису приступиле, налази се баш Шпанија и Амец. Сједињене Државе. Обе су желеле да задрже право отмице. Сједињене Државе условљавале су свој прпстанак од тога. да се и друге слободоумЈшје мере нризнаду, као слобода приватне својине, ограничење блокадног права и т. д. У истини оне су имале намсру, да отмииу одрже и да се њоме служе у евентуалном рату против јаче Флоте. У колико ј« искрена објава Оједињених Држава, да у садањем рату неће дозволити капере, моћи ће се тек видеги после свршеног рата. Шпанија је изреком задржала то нраво за себе и она је из бродова трговачке марине опремила неколико лаћа, које је ставила нод јурисдикцију ратне марине, са нарочитом задаћом да одузима непријатељске лађе, робу и ратну контрабанду. Нитање чиме се разликују овакви трговачки бродови ед капера, расправљено је, када је у рату 1870. северо-немачки еавез установио „добровољну поморску одбрану" из немачких грговачких ла},а. То је иитање важно и за руску добровољну Флоту. Са Франнуске стране тврдили су 1870., да „добровољна поморска одбрана", стоја у противностн са поморском декларацијом од 1856., идауствари није нншта друго него прикривена установа отмице. Енглески крунски правници, којама је њихова влада ово питање предложила, изјавише противно мишљење, јер ти бродови „стоје за све смерове у Служби пруске владе, а посада под исгом дисциплпном као и она ратне марине". Својство капера као приватних бродова смат-а се под оваким околностима као и да не постоји.