Branič

еро.т 15.

б р а н и ч

стр. 537.

чају мора тамо и закопати, па за то му је и дала 40 динара а не Тодор — да иснлати лекаре и нолиц. чиновника, што је он и учинио, и секција је ио жел>и Персиној извршена у Сталаћу. По овоме је сведок заклет па свој исказ пред Судом. Према изложеноме, а пошто је сведок свој исказ код иследне власти у законој Форми учињен, у основу порекао, Суд се нашао убеђен, да је у овоме делу раније са анањвм лажпо сведочио, на за то је на основу §. 202. крив. судс. пост. решио: да се сведок Јеврем са лажпо сведочење стави под кривичну истрагу и у притвор, а његова оба исшгга (код полиције и Суда) коиирају, нотврде и нредаду иследном судији, да ову кривицу иследи и даље по закону поступи. По жалби окривљенога Јеврема Касациони Суд, у своме трећем одељењу, примедбама од 28. Маја тек. год. Бр. 4719. поништио је горње решење нрвог Суда с тога: „Да би могло бити дела лажног сведочења, треба да та сведочба одговара §. 229. крив. Судс. иост. Па како овде није такав случај, јер ничим није доказано, да је оио, што је оптужени Јеврем иред тим Судом под заклетвом сведочио, неиетинито и лажно, то онда што се тиче ранијег његовог сведочења код иследне власти, Суд има да цени, да ли стоји дело обмане власти из §. 359. крив. законика, за које би се имала отворити кривична. истрага." Алексиначки првостепени Суд користећи се прописом првог става §. 279. крив. судс. пост. није примио предње цримедбе одељења Касационог Суда, већ је дао следеће против-разлоге: „Има лажних сведока и кад не ноложе заклетву, а да је тако види се из прописа §§. 270 и 275. казненог законика, и према томе не етоји навод Касационог Суда, да је неко лажно сведочио само онда, кад се на казивање закуне. — Но и да стоји то, кад је доказано на претресу, да је сведок Јеврем порекао свој испит код полиц власти, Суд је имао нрава, да га нритвори и тражи истину. кад се за овакво отварање истраге не тражи ништа више. но да Суд са „ вероватношИу извиди" да је ко лажан сведок. За то се моли Касациони Суд, да уважи ове нротив-разлоге и оснажи решење првог Суда, а примедбе одбаци. У осталом Суд је слободан скренуги пажњу Касациономе Суду, да је лако оиазити, куда ће скренути истрига по овоме делу, ако се ова мера судска противу Јеврема буде разумела другачије, но што је то утврдила досадања нракса."