Branič

број 16.

б р а н и ч

стр . 567.

навршеног нунолетства. Своју пресуду Апедациони Суд засновао је на нропису §§. 150., 727. и 7'- ; 8. грађ. зак., јер су тужени од дана пунолетства на еве док се на имању тужиочев ом налазе, ортаци тужиоца у томе, што су у ортаклук на имање тужиочево унели свој рад. Касациони Суд примедбама свога одељења поништи горњу пресуду, из разлога, што је се Апелациони Суд мимо тужбеног тражења упустио у расправу питања о својини и деоби имања између тужиоца и тужених и што је спор расправио по прописима о ортаклуку, када ниједна страна није ортаклук као основ свога тражења истицала. Услед горњих примедаба Апелациони Суд одобри иресуду првостепенога суда. По жалби Касациони Суд нримедбама свога III. одељења од 9. Септембра 1895. Бр. 9381. ноништи горњу пресуду Апелационог Суда, из разлога: „Кадје тужилац навео, даје спорно имање сам стекао и зарадио, и да му га тужени сада још за живота хоће да одузму и распарчају, онда је суд требао да ио закону оцени: је ли могао одбити тужиоца од његовог тражења. „Пропис §. 121. грађ. зак. вели: да што год деца под родитељском влашћу и под његовом управом нрибаве, то прибављају својим родптељи.ча а не себи и са таквим имањем сопственик је властан по §. 211. грађ. зак. да по својој вољи за живота располаже и свакога отуда искључи. „Изузетак од тога по §. 122. граЈј. зак. односи се само на оно имање, које деца изван родитељске управе и то својим трудом, поклоном или другим засебним начином стеку или прибаве. „Према томе кад и сами тужени своје право не оснивају на пропису §. 122. грађ. зак., већ су исто заузели и држе но том основу, што и они полажу право на исто, по томе, што су и они на истоме радали и заједно га са тужиоцем стекли, онда је суд требао да оцени, је ли њихово право умесно по §. 121. грађ. зак." Апелациони Суд не усвоји предње примедбе и налазећи, да је његова пресуда на закону основана, изјави нротивразлоге у следећем. „Примени §§. 121. и 122. грађ. зак., као што Касациони Суд горњим цримедбама то хоће, Апелациони Суд налази, да у случају овога спора не може бити никако места, што но гласу §. 123. грађ. зак. само се оно имање и приновак с.матра да је родитељско у смислу §§. 121. и 122. грађ. зак, које малолетна деца под родитељском управом стекну, а кад су тужени цо ири-.