Branič

број 17.

б р а н и ч

стр . 595.

прву његову ватру, али му разјасни како ниеу крива нејака деца, старци и болесници, за неколико на зло брзих људи, а можда и за несмотреност старешинску. Ењаз опрости селу, али Кукића отера с капетаније, а Стевана Стојановића извади из суда и метне за капстана Млапи. Овог Стојановића, од имућног трговца књаз је Милош поставио 1829. године за члана у пожаревачком суду (магистрату), а за тим вршећи службу у разним звањима као поверљив и. разборит старешина, он постане у 1839. годинн члан Државном Савету, у ком је звању и умро у Београду 1. Јула 1855. У народу је био познат под прозивом „Ђоса", због малих брчића 1 ). Као стари обичајни ноступак према женама у великим преступима, важиле су у Приморју следеће казне: прва је, да сз жена веже коњима за репове да је на комаде растргну; друга, да се на њу навуче накатрањена кошуља и запали се са четири стране, да се сва у непео претвори ; трећа, да се у гори за ноге обеси али тако ниско, како је могу зверад живу раскомадати; а четврта је, да умре под камењем, те до страшног суда да остане под иронлетом гомилом. По опиеивању Вука Врчевића, ова је по"ледња смрт тамо била најобичнија. Код Дрногораца, догоди ди се да жена учини какав велики преступ који засеца до саме мртве главе, важио је преки народни суд т.ј. стављалн су такву жену иод гомилу. Они не удостојаваху жену убијства оружјем којцм се људи губе, предрасуђујући да је срамота убити је пушчаним прахом и оловом, будућн она није за то, да се оружјем брани, нити да се оружјем на њу насрће. В. Медаковић уверава да се за четири годипе његова бављења у Црњ>ј Гори, оваква казна није догодила, и по томе гуаи да се такви случајеви у 100 или 200 година једном догоде. По нашим народним песмама спаљене су за неверу Иконија љуба Сана Милутина од Драгачева, и Максимија љуба Новаковић Груја. Растргнуте су пак коњима Видоеава љуба војводе Момчила, и Млада Павловица. Лроцедура. ,.Пзведе је у поље широко, привеза је коњма за репове, па је одби низ поље широко, те је коњи живу растргоше." Или : „Бане впкну на своје делије, донесоше бјелу крпу платна, залише је лојем и

1) Номеник V. 682.