Branič

стр. 596.

бранич

бро.т 17.

катраном, па увише кују Иконију, саврх главе до зелене траве, и њој русу косу запалигае ... тако згоре кучка Иконија, саврх главе до зелене траве." Нема сумње да је у старој српској држави било неке разлике у казни жена; али те разлике већ не налазимо у новијем правосуђу. Марија жена Уроша Неговановића из Паљуха нахије ваљевске, за намерно убијство свог женског детета (бацила га са моста у реку), би Народним Судом осуђена „да се убије из пушака, и тедо да јој се метне на коло, где да остане док се не распадне". Ова је казнаодлуком књаза Милогаа од 26. Јануара 1834. № 237 претворена у вечиту робију, с тим „да осуђеница једнако буде у окову". И у наведеном примеру, изречена је казна оступање од обичног начина пог}^бљавања, који је по правилу важио за људе у КЂорђево и Милошево доба "(вегаање и убијање из пушака). У другом једном случају од 12. Септембра 1828. № 14. где. је такође жена убила мужа еекиром, изречно стоји у пресуди „да се преступница убије оним истим орудијем (секиром)". Алекса С. Јовановић. ИПАК НЕ ОСТАЈЕ ДА/БЕ ПОД СТЕЧАЈЕШ У чланку „ Остаје и даље под стечајем! •' штампаном у 15. броју „Бранича" од ове године, адвокат г. Стева Добривојевић покушао је оеумњичити основаноет мога мишљења: да дужник преетаје бити под стечајем чим суд, према §. 127. зак. стеч., његову стечајну масу огласи за исцрнену. Наводећн како §. 127. зак. стеч. до данае није бао никоме нејасан или бар његова нејасност није никоме падала у очи, г. Добривојевић, на супрот овом мом мишљењу, истиче као једино правилно разумевање тога законског прописа: да се свршетком и закључењем стечајног поступања са дужника, који своје повериоце ннје измирио, пе скида стечај све дотле, док потпуно не измири своје повериоце. Нитање о томе: каква правна следства настају иза ■оглашења стечајне масе за исцрпену, у чијем се решењу