Branič
1*
бро.т 17.
бранич
стр . 587.
за непослушност законог прониса, ова се казна зове „ослуха". Са овим погледима средњевековног законодавства, о зависном положају жена у браку, има везе следећи новији догађај. У 1847. години Живко Васиљевић из Извора у старом ћупријском округу, продао је био Милошу Миленковићу из Извора, своју жену за дукат. Сазнавши за ову погодбу, жена се стане опирати; но кад јој муж запрети бојем и смрћу, покори се и оде новом мужу. Поведеном истрагом дознало се, да је Живко ово учинио због сиротиње, немогавши да жену издржава, а Милош |е био бољи газда. Разуме се да је ову трговину растурила власт, казнивши уговараче. Пре две године била је у једним новинама белешка о сличном случају у околини Алексинца, миелим у селу Вакупу или Добрујевцу. Примећену празнину у овом погледу у старом закону, допуњујемо материјалом кога налазимо у старосрпским црквеним правилницима („крмчијама"), као исцрпну казнену систему. У њима се преступници овог рода назшзљу правним термином ..крвомесци", дакле лица која узајамним полним додиром мешају сродничку крв. За њих јеважила следећа казна : — мачем да усечени будут , ако се ухвате на прељуби отац са ћерком, мати са сином, шш брат са сестром; — бијеми, носа урезаније да примут , ухваћени у блуду: свекар и рођена сиаха, маћеха и пасторак, поочим и поћерка, рођени девер и снаха, стриц и синовица, тетка и сестричић; кум и кума и т. д. По нашим народним песмама погрешка жене у браку повлачила је тешку казн у-сиаљивање ; или је жена по обичајном праву долазила иод гомилу , на име била је убијена и затрпана камењем. У оба напред наведена примера, видимо у том погледу оступање, применом блаже казне. То је доказ да је наше законодаветво по ослобођењу, ударило човечнпјим путем, одбацујући у казни застарели принцип освете или отмаштења. Пада у очи у дапани су у другу облаот, и добијена цена уношена је у држлвну благајну. : Умесно наводи Др. Фридрих Краус, да је овај обичај поника-) .ме1,у Југосло. ве^има у периоди шихова прелаза у хришћанство, дакле од мриликч у*~. столећу (Ваа МипбвсћаШгесМ «1е8 Маппеа ићег Ше ЕћеГгаи ће1 Деп 8и(1а1ауеп). И по старом чешком праву муж или жена, ако самово.Ђно напусге брачну : ве:|у, губалн су слободу, постајући отроци.