Branič

стр . 588.

б р а н и ч

број 1;7.

другом примеру, уиућење осуђеиика ио издржаној грађанској осудп, духовној власти; чиме се одржава веза, између обојих власти у кривичном продесу, којим су повређена и дрквена начела. Утицај цркве у овом иогледу важп и данас у руском казненом законику. 2. Убиство жене Вељко Недељковик из Радинца, нахије Смедеревске,, удави на спавању своју жену Милојку. Живели су у завади због иасгорчади, коју му је жена довела. Рјешеније. „Сматрајући Суд Народњи важност преступленија Вељка Недељковића, и безакони постуиак његов против своје жене и њене дјеце ог ирзог брака, своји(х) пак пасторчића, које је он такође нај сдадчај шпе утјехе матере њи(х)не лигпио. и у сиродство крајње поставио, нашао га је височајишег степена убијцом казниг смертне заслужавајућим; по чему и рјешава: да се исти Вељко НедељксвиК из иуш >ка убије, и иосредством коноица о дрвету објесп; ио истеччнију иак једне седмицеиосле. извршенија исте казни, да се земљи ареда. — 12. Септембра 1828. године 16 у Крагујевцу." У нашем старом правосу1;у вешање је самостална казна, а овде по извршеном убијству другим начином, долази као замена точка или кола на коме је убијени остављан на углед народу. Писмом књаза Милоша од 8. А^гуса 1820. № 1104. које садржи наредбу о хватању или убиству бунтовника Ђака, заиоведа се господару Јеврему Обреповићу ,,да ђакова иријатеља, који једао чрез својег сина Теодоснја пренети Ђака у Рађевину, обеси пред његовом кућом пов^соко, и да се на пошто не скиве, док сам труо с гране не иадзе." Из ранијих наредаба књажевих од 28. Јула и 21. БГовембра 1819. године, уверавамо се да је вешање као државаа казна, нримењивано и у кривицама хајдучких јатака, и палилаца кошева жита и сена 1 '. :{. Казна бунтовника Јован Вулиновић поп из Љутовнице нахије Рудничке, по повратку из Тополе, где је био о веЈикој госпојини. разглаптавао је по народу, да је решено да се свештеници оптерете иорезом, и са 50 ока жита од главе. На, Ј ) Грађа бра^е Петровића I. 132. 257. 259.