Branič

врој 17. 15 р а 6 и ^ с*р . 617.

Анелациони Суд нЈ)ема овпм примедбама прссудом својом од 13. марта 1895. Бр. 1065 осудио је туженога на плаћање спорко меничне суме, коју је иресуду, по жалби његовој, Касациони Суд решењем својим од 20. Новембра 1895. Бр. 16751 оснажио. *)

XXIX. Предотавник општински, кад за општину изда обвезу, ако не прибави за то одобреве по тачки 5. чл. 66. о устројству општина, одговоран је сам по тој обвези. (Одлука одељења). У парници Ђорђа С. из Десииа, да му Милорад М. плати 800 динара, што је као председник за оиштину узео и на ту му суму обвезу издао — првостепени пожаревачки суд нресудом својом од 25. Новембра 1897. год. бр. 33.475 одбио је тужиоца од тражења, коју је пресуду и Апелациони Суд пресудом својом од 18. Фебруара 1898. бр. 623 одобрио : Но по жалби тужилачке стране Касациони Суд примедбама свога III. оделења од 17. Априла исте год. Бр. 2807 уништио је нресуду Апелационог Суда из ових разлога. Кад је тужени Милорад у снору тужиоца против општине *) Приметба. Питање, кад може И8датељ менице ставити свој потпис на меници, једаред је ве11 иравилно расправљено пред Касационим Судом (21. XI. 1889. X; 4141), кад је решено, да се важност менице мора да цени по времену, кад је у течаЈ пуштена. То је решење усвојила и општа седница Кас. Суда 11. I. 1890. .>» 4596. (Види Ст. Максимовића, Нова Збирка I. 131). РеФлексије г. Максимовића код тога питања, које је додао у приметби, нису основане. Кад се има у виду биће и постанак аучене менице, то је јасно, да она без потписа трасантовог не може ни постати ни опстати. Она мора бити коректиа чим се први пут у саобраћају иди пред судом појави. Ако је у првој својој појави непотпуна, погрешна, неважећа, она се не може више касније реститујисати. Тако се мора схватити и тумачење Др. ВрбаниКа, на кога се г. Ст. Максамовик повива, јер и он, Врбанић, везује попунење недостатака на меници за час иротеста. А који је то час ? То је час прв^е појаве менице пред судом, јер нико и нигде неће протестирати вучену меницу, на којој неби Оило трасанта. Друго је питање, како ће се долазати, да је меница, која је први пут бе8 битног меничног услова (§. 80. трг. 8ак) ушла у саобраћај или дошла пред суд, невредећа. То је ствар процедуре и тиче се обвезника, који има да се користи неважношћу менице. И питање о потпиеу издатеља, који не 8на писати, није исправно расправљено у горњем случају. Закон прописује, каква се Формалност ииа испунитн при таквим нотписима. Ту не миже бити речи о крњењу те Формалности: она се мора потпуно извршити. Још мање има основа делити потпис : на потпис о праву и потпис о обвези. Сваки потпис ствара права и обвезе, а нарочито менични потпис, од кога аависи опетанак саме менице као такве. У осталом и то је питиње једаред већ расправљено пред Касационим Судом У нашем смислу 18. IV. 1888. Љ 2533. (Види Нову Збирку III. 74.). Уредн.

бранич год. v.

3