Branič
бро.т 17.
б р а н ич
стр. 589.
дан иокрова свете Богородигце, после службе у љутовничкој цркви, не хте поделити приход са осталим свештеиицима исте цркве, но грђаше и њих и власт „бл>адословним и поганим речима, које перо описати не може". Говораше да се он не плаши ни цара ни краља, а камо ли наше власти и господара, јер ће скоро КЂорђев син из Видана прећи с војском, која Ке све кметовске и кнежевске куће попалити и погореги; а дотле, да се он не да никоме жив у руке, док је његових пушака и гарабиља. Извештено о догађају „Јего високородије господар Јован Обреновић," пошаље сеоског кнеза ЈХазића са кметовима да га доведу, но он се затвори у кућу са четрнаестогодишњим синои Пантом, и прећаше нушком и сабљом. Господар Јован пошље затим кнеза Ћиласа са још три момка, и најпосле дође и сам са кнезом Илијом Поповићем из Пријелине; позове попа на "предају обећавши му опроштаја, али он не хте изаћи из куће, но пуцајући чим се ко приближи, из пушака које му син пуњаше, рани у руку једног од момака господар Јованових. Сад на добијену заповест, момци госнодареви јурише на кућу, ухвате попа жива, и окују га. На месту, одакле се поп бранио, нађу два ризмета расутих вишека и седам пушава. 0 митровској "скупшгини у Крагујевцу, по одлуци архиепископа шабачког Герасима би нон лишен свештеничког чина као недостојан, и назван је „Зло-Јован"; а затим је предан мирској власти. Рјешеније. „Непреднаводећи Суд Народњи пређашња многочисленна преступленија предпоменутог Зло-Јована, која су оно време не само ондашњоЈ власти јавна била, но и садашњем правителству нашем и Суду Народњем весма су она позната, Суд Народњи, сматрајући дакле важпост овог преднаведеног садашњег и последњег његовог преступленија, взира га као кљатвонреступника вјерне поданности к правителству нашем, и Сијателне фамилије гнусног опорочитеља и бљадословника, ребелијанта, одметника сојузанародаиашег, и као продерзљивог смертоносног убијцу, који је руку своју са сином својнм против власти, и державне фамидије брата, подигао и као разбојник из пушака гађао; и преступаиком себе показао против учињене заметве у Ваљеву, при концу Марта 1826. године, која за-