Branič

стр . 724.

б р а н и ч

бро.ј 20.

динара, јер тужитељка ио основу иаслеђа иолаже ираво својипе иа сиојоно имање. Оншта седница Касац. Суда од 18. Анрила ове године бр. 3332 одбацилаје разлоге Апелац. Суда, а одржала у сили и важности примедбе свог другог оделења. И ирема овим примедбама Апелац. Суд нресудом својом од 24. Апр. 1898. бр. 1623. одбио је тужитељку од тражења. У истом смисду расправљен је и спор Милојка Ж. из Вел. Дрнића противу Јеврема и Милоша браће С. онд. Првост. пожар. суд пресудом својом од 19. Децем. 1895. бр. 35452. пресудио је: да тужени устуне тужиоцу спорно имање у вредности преко 400 дин., пошто су сведоци тужиочеви утврдили, да је то имање било својина тужиочевог оца, и да га је тужиоц наследио. Дакле, пожар. је суд био узео, да тражбина тужиочева произлази из наслеђа, па је по §. 244. грађ. пост. и нитао сведоке тужиочеве. Но Касациони Суд примедбама свог оделења од 28. Априла 1897. поништио је пресуду пожар. суда са разлога: „Кад је сагласношћу парничара утврђено, да је вредност спорнога имања већа од 200 дин. и кад тражбина тужилачке стране није из наелођа. јер иарничке стране нису у односу сродника, те да би по проиису §. 244. грађ. ност. могло имати места испиту сведока тужилачке стране, то је онда пожар. суд ногрешио, што је спорно имање досудио тужилачкој страни по доказима из §. 242. грађ. пост. Из ове две истоветне одлуке Касационог Суда види се мишљење нашег највишег суда о томе: како треба разумети наређење §. 244. грађ. пост., да ће се моћи доказивати сведоцима изузетно од §. 242. тражбина, чија вредност прелази 200 дин., ако та тражбина произлази из наслеђа. Види се, дакле, да се, но мишљењу највишега суда, може узети, да тражбина произлази из наслеђа само тада, ако је она између сродних лица, то ће рећи да тражбина произлази из наслеђа само тада, ако се наследници о наелеђу међу собом сноре, — а у сваком другом случају, да тражбина не произлази из наслеђа. Како из ова два тако из других елучаја види се, да је пракса судска о овом питању утврђена. Питање је сада: да ли је та нракса у духу закона према §-у 244. грађ. пост., који у погледу наслеђа и поклона није поставио ограничења само на сродна лица, и што је забрана све-