Branič
број 20.
б р а н и ч
стр . 723.
својину извссно ненокретно имање које јој је, како она вели, наслеђе од ћерке Стојане. Признала је, да спорно имање вреди 720 дин. к да се од пре десетину година налази у државини туженог. Првост. пожар. суд пресудом својом од 15. Дедембра 1897. бр. 35851 пресудио је, да тужени уступи тужитељци спорно имање. Разлози: Кад су сведоци именовани у тужби под заклетвом утврдили, да је имање, у тужби побројано, нок. Марко Томић, б. муж тужитељичин, а отац, пок. Стојане, држао и радио и да је то имање у његову масу ушло, суд сматра за доказано, §. 213. грађ. пост., даје то оно имање, које је тужитељица од пок. ћерке Стојане наследила, јер и тужени нигата није противно изнео. Према изложоном суд сматра да је тужитељка доказала право својине имања обележеног у тужби, које јој је заузео тужени Живота. Ову је пресуду одобрио Аиелациони Суд пресудом својом од 13. Фебруара 1898. бр. 573. Но но жалби пуномоћника туженога Животе Касац. Суд лримедбама свога II. одељења од 8. Априла 1893. бр. 3007 поништио је нресуду Апелац. Суда са ових разлога: Кад је сагласношћу парничара на рочишту утврђено, да је вредност спорног имања већа од 200 динара, а тужитељка не нодноси доказа, да ова њена тражбииа произлази из наслеђа, те да би у смислу §. 244. грађ. пост., могло имати места испиту сведока, то је онда Апелац. Суд погрешио, што је спорно имање досудио тужитељци по доказима из §. 242. гр. пост. Апелац. Суд није усвојио ове наиомене Касационога Суда, већ је 11. Априла 1898. под бр. 1423. дао ове своје противразлоге. Из решења неспорног судије бр. 18097, које је ириложено у белешци види се, да тражбина тужигељке произлази из наслеђа, које је добила од своје ћерке Стојане. Сведоци испитани у овоме спору утврдили су само то, да је спорно имање пок. Марка Тошића бив. мужа тужитељичиног, а оца пок. Стојане, јер је он исто имање држао и радио, дакде сведоци су утврдили само то, да је спорно имање оно, које је тужитељка ,но решењу неспорног судије наследила од нок. Стојане. Према изложеном по §. 244. грађан. пост. имало је места исниту сведока и ако је вредност снорног имања већа од 200