Branič

врој 21.

б р а н и ч

стр. 741.

на суђење обичним, грађанским, судовнма, већ за њнх постоје на.рочите административне јурисдикције. Али, на основу начела одвојености н узајамне независности двеју грана извршне власти, не сме се допустити ни посредно мешање судске власти у послове администрације и обрнуто. Сваки, дакле, поступак једне од тих власти који бн дефинитивно водио ка негацији те одво.јености и те независности треба да буде забрањен. без обзира да ли он посредно или непосредно ка тој последици тежи. Ми смо у овој расправи више пута казали да судска и административна власт, као делови извршне власти, имају да примењују законе свога ресора: прва приватне и кривичне, а друга јавне. Нити би судска власт могла узети удела у примени закона из области јавнога права, нити би, пак, опет административна власт сздела аилицирати приватне и кривичне законе. Последица је овога правила та : да је свака од тих власти једина надлежна да оцени, како се известан закон из њенога делокруга има разумети и применити. Радња судова не подлежи расматрању административне власти, а начин на који ова опет примењује законе чије је извршење њој поверено не може бити предмет судскога решавања. Одлуке судова за административну власт имају силу закона а исту важност имају опет за судове радње административне власти, учињене ј циљу или поводом извршења каквога закона из њене надлежности. Нити управни органи могу дискутовати легалност судских одлука, нити судови имају слично право у погледу радња управних органа за које су они надлежни 1 ).

!) Судске одлуке су закон за админиегративну власт, и ова нс би могла стати на пут љиховом извршењу из разлога што би она ндлазила да јо суд у тој одлуци цогрешно закон прииенио и спор неправилно расправио. Административна власт не би могла такође, баш да у одлуци судској нађе и очигледних погрешака, ове испр шита, нити би смела, у случају да је диспозитив одлуке нејаеан, сама му сиисао истраживати и тумачити га. Иначе би административна власт, под изговором да погрешке исправл,а или одлуку интерпретира, имаиа могућности да ову измени. По §§. 331. и 335. грађ. суд. пост. погрешке у пресудама или решеаима могу исправитр само судови. У §. 335. а. ист. пост. стоји : „Ако би иввршна пресуда била тако нејасна и неоиредељена, да је извршна власт не би била у стаљу извршити, онда ће се она обратити суду који ће поступити по § 335.". А §. 281. крив. суд. цост. вели: ,,Ако се догоде очевидне погрешке у писању пресуда или решења нижих судова, они Ке их моћи сами исправити ; или, ако би предмет отишао