Branič

БРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч

стр. 747.

Аустр. §. 137. грађ. зак. гласи: „ Ано се у женидбироде дјеца, аостаје ново иравно одношење; тим се оснивају ирава и обвезе међу занонитими родитељи и дјецом и . — §. 172. гласи: „ Власт отчинска арестаје одмах, чим је дјете иостало иунолетно " — Исто наређује срп. §. 150. с додатпом : „—- — — т. ј. кад деи/1 21. годину наврше, онда мушко дете може изиКи из куКе и за себе на своју руку радити —- —- — тако/је и кИи од 18 година може се удати Срп. §. 152., и аустр. §. 174. предвиђају, да деца могу битп еманципонапа, оглашена за пунолетну и пре * правог, природног пунодетства ако то суд одобри. Еманципован је и онај, коме је отац нли суд дозволио самостално кућеводство, трговање, занат (уеша аегаИн). По §§. 154.—155. (аустр. §§. 176.—178.) отац губи отчинсву власт, ако је: луд, распикућа, осуђен за злочин, ако је напустио своју кућу, или ако своју децу не води правоме путу живота или их злоставља. •* (0 садржају тестамента ). Срп. §. 466. гласи: „Ово расаоложење (са имањем) само Ке онај чинити моћи, ноји је сам оно имање стекао ; — — — иначе: нема силе ни важности". (Законити деоЈ. По срп. §§. 476.-484. (аустр. §§. 762. — 796 ) види се, да је отац приморан оставити чисту аоловину свега свога имања (срп. §. 477., аустр. §. 765.) својој деци. * * Кад се сада вратимо на поглавље Ш 0 иравима и дужностима међу родитељима и децом , срп. §§. 112.—155. аустр. §§. 137.—167., онда видимо, да сри. §. 121. штити подједнако и родитеља и децу (синове). Он гласи: ,, ЈПто год деца аод родитељском влашКу и њиховим уарављањем арибаве, то родитељима својима арибављају, као год што наравно родитељи за своју децу имање прибављају и њима остављају". М срп. §. 122., (аустр. §. 149.—151.), каже да дете може стећи имање и са друге стране ван очеве куће; а