Branič

бро.т 21.

вранич

отр . 749.

жења, нашав, да су тужени са тужитељем задругари и да њима као таквима по §. 552. грађ. зак. ирипада раван део имања задружног. „Да тужилац нема права на тражење и кад не би било задружног односа, ни по том основу, што није ДОказао, да је он сам и без помоЂи тужених имање стекао, а примени §§. 121. 211. 214. грађ зак. не може бити места, јер се ови законски прописи односе на малолетну децу. „Апелациони Суд преиначи првоетепену пресуду и пресуди, да тужени изађу из куКе и имања тужиочевог, но да имају право својине само на јсдан део тога имања, које је прибављено после навршеног пунолетства. Своју пресуду Апелациони Суд засновао је на пропису §§. 150. 727. и 728. грађ. зак., јер су тужени од дана пунолетства па све док се на имању тужиочевом налазе, ортаци тужиоца у томе, што су у ортаклук на имање тужиочево унели свој рад. „Касациони Суд примедбама свога одељења поништи горњу иресуду, из разлога, што је се Апелациони Суд мимо тужбеног тражења упустио у расираву питања о својини и деоби имања између тужиоца и тужених, и, што је спор расправио по прописима о ортаклуку, када ни једна страна није ортаклук, као основ свога тражења, истицала. „Услед горњих примедаба Апелациони Суд одобри пресуду првостепенога Суда. „По жалби Касациони Суд примедбама свога Ш. одељења од 9. Септембра 1895. год. Бр. 9381 — поништи горњу пресуду Апелационог Суда, из разлога: „Кад је тужилац навео, да је спорно имање сам стекао и зарадио, и да му га тужени сада још за живота хоће да одузму и распарчају, онда је Суд требао, да по закону оцени: је ли могао одбити тужиоца од његовог тражења према одредбама §§. 121. 122. и 211. грађ. зак." „Апелациони Суд није усвојио примедбе Касационог Суда, но је остао при прво 1 " својој пресуди ослањајући се на изричне одредбе §§. 121. 122. 123; јер према §. 123. грађ. зак.: „све што су деца од дана иунолетства и у очевој куИи зарадила њима и ирииада , а што су остала у очевој кући и после пунолетсгва, имају се сматрати као задругари, а никако као маколетна деца БРАВИЧ ГОД V- 2