Branič

2*

број 21.

б р а н и ч

стр . 751.

на теразајама Касације на корист оца. Он је камен темељац у речи стојеће одлуке Касационог Суда. Али оно што се признаје према оцу Васалију, не сме се одрицати према синовима .Јелесију и Танасију; јер кад је Васи.шје апсолутни господар онога што је он стекао, онда су и његови синови апсолутни господари од онога што су они стекли. Закључак. Синови, односно кћери, јесу врховни госаодари, власници ((1опп1пцт сИгескитј половине очевога имања, а отац, односно мати су доживотни користовни власници (<1опипгит иШЈа), као и сваки доживотни уживалац (иаиГгисћхагЈив). (§§. 121. 47 7. грађ. зак.). Што деца од навршене 14. године стеку њихово је (§§. 123; 124; 211. грађ. зак,). Право власности јесте свето, неприкосновено, незастариво, докле не дође у сукоб са јачим правом а то је са јавним правом. — Доседост (ишсарјо) је институт јавнога права, те је за то она јача од приватног права И брак је институт јавнога права. За то права и дужности, које проистичу из брака, уживају заштиту јавнога права. —- Одредбз §§. 115. (аустр, §§. 137. 139) 121—124; 477. (аустр. §. 765.) резултирају из брака (аустр. §. 44 . . . „Одношење породице устанопл.ује се погодбом женидбеном. У логодби женидбеној очитују двије особе различнога спола законитим начином своју вољу, да 1»е живити у неразлучној заједници, дјецу рађати, одхрањивати их , и да ће једна другој замјенито помагати"). Срп. §. 60. је мало осакаћен превод овога §-а као и на многим другим местима, за то их Суд ио службеној дужности мора ресиектовати за дечија малолетства, а по пунолетству само на захтев интересената. Интересенти су у овом конкретном случају изнели свој захтев пред суд и тражили су заштиту суда за своје право. Како је суд регаио — видели смо. Како ми мислимо о томе — изнели смо овде.