Branič

врој 21.

бранич

с*р. 755

Л.ш, и ма да су, поред остаиога, постојали и сами закоиски ироаиси за заштиту робова од иретераног и не оаравданог злостављања, сакаћења и убијања од стране њихових господара, ипак су робови, и у самој Атини, увек и неарестано били изложени ћудима ■— милости и немилости — својих господара; нарочито они на домаку, — кућевни робови, који су могли и смели у своме кретању и понашању да имају само онолико и онакве слободе, како је то кад, зарад увеселења , годило њиховим госама. Ватина и камџија у рукама ових иоследњих, висиле су скоро неирестано, као демаклов мач, над главама и леђима рибова, оне су биле глаено ору/је иравде, најјачи и највеЛи разлог 04 стране госиодара ирема робовима■, који су се, како то Аристофан у своме „А1иру и и „Зољама и вели, вајкали, што и они, као и корњаче, немају оклои на л с 1јима, који би им иста од ударгаца госиодаревих заштитио '). Роб је дакле и у Атини био ирезрено створење, проста ствар и према држави и према господару своме, створење које није имало приступа ни удела на народним и религиозним празницима и светковинама, сем када је и у колико је тамо као измећар потребан био. Роб ни у Атини, као и у целом свету, није имао никад никакве радости, слободе и својине своје. У награду за свој рад и зној, он је добијао ланце о врат, окове на ноге, лисице око руку, батипе и камџије ао леђима, штапове ио дебелом месу, као и најгору храну и одело. Шта више, и кад га је судска правда за сведока позивала, метат је прво на муке — тортуру — и иод тим, мукама само, његови су се исчази за истините примали, јер се сматрало, да та ирезрена створења, без тога, истину не говоре. Сви законски прописи о заштити робова мал.о су овима иомагали и њихов им несрећан положај олакшавали. Ти нрописи били су скоро илузорни и без велике и арактичне вредности ; јер нити се роб могао непрестано са господарем због злоставл^ања парничити и судити, нити се на дну могао шта стварпо користити и помоћи; већ је само и у најбољем случају могао да извојује судску одлуку, да га господар мора препродати, и тако са једног зла отићи на горе. Строжије казне које

1) УУаНоп Ша4. Ое Г онсТау. ов. Ј. стр. 307-