Branič

стр . 702.

бранич

број 20.

5. ,,Дојкин,а је дужпа одржавати дете у чистоти и хранити га, под непрестаним надзором магистрата, и одговара пред вдашћу за сваки подазриви елуча.ј." 6. „И бабици и дојкињи, њихове услуге плаћа магистрат из своје касе; а после тај издатак паплаћује из куће оба преступника 1 '. 7. „Све именоване власти дужне су тачним вршењем ових наредаба, да уредно настају, да се сачува нерасудна младеж од порока блуда, невнна деца од жестоке смрти, а наш народ од божје казне. „ Ибо убиство незаконе дјеце, јест како и свако друго убиство смертии гријех, који отмашченије од самог Вога иште, 8. „Село, у коме се деси уморство копилета ма којим начином пдатиће 500 гроша казне. Зато, нека цело село настојава, да се дете одржи у животу, док се не преда магистрату". 9. „Убица детета, и сваки саучесник у томе, биће најстроже кажњени по грађанским законима." 10. „Блуд, и отуд последујућа убиства, порађају се највише отуда, што родитељи синове и кћери не жене и удају на време ; и што се нико не може оженити без знатног трошка, који родитељи истезају од зетова за своје кћери. Ако падне у наведену погрешку девојка. која је била прошена, а родитељи је нису дали ма из какве побуде осем сродства, бпће роднтељи кажњени жешће но и сама преступница. Овакву срамоту и највећи грех, могу избећи родитељи, ако удају своје кћери на време, и не ишту од зетова дарове, по рђавом обичају, који се још држи 1 ). По овој је 4 уредби изрекао казну Народни Суд еад. лицима, у приказаном примеру. У другом рани ем од 13. Мој критички извод из црепиоа П. Кнежевића у Лроју I. Максимовићева „ Права " од 1839. године. Други допнији препис, саопштио је М. ђ. Милићевић у xvii. Саоменику Кр. Срц Акадеиије Наука, са неким рааликама нарочито у датуму и нумери документа (стр 19.) Најновији препис у књизи „Финансије и установе обаовљене Србиједо1842. године", има свега 8 тачака, и иде за првим дреписом до 7. тачке вакључно. Осма тачка његова, доноси одобрење Књава Милоша и Пародног Суда, да духовне власти могу ироклињати и одлучити од цркве жену или мужа^ који без духовне дозволе наиуштају или оциопе законог друга, и настаее невен чани живот са другим лицем. Даљих тачака нема у овом преци&у (стр. 600)1..