Branič

БРОЈ 20.

БРАНИЧ

стр. 703.

Јуна 1828. г. № 328. изречена је казна од 50 батина над Анђелијом и Степанијом, матерама преетупница Госнаве и Саре. „Будући матере своју дјецу не чувају, нити на такову позорствују. које свагда више што на својој дјеци примјетити могу, него њихови отцеви, који, занимајући се пољским радом као гости своје куће назвати се могу ; зато и нису у састојанију тако добро на своју д.јецу иозорствовати како матере. Оне без сваког сумњенија на својим кћерима кад су трудне, кад ли пак нису, познати могу ; и да им се оне но внду месечног чишченија њи(х)овог, укрити ни затајати не могу. То свак знаде, и кад се већ преко свег матерњег старанија и чувања кћери сзоје, опет иесрећан случај догоди, и оиа затрудни, а матере неће својим мјестним кметовима или свјашченицима да јављају ; него јошт за укритп такови грјех кћери своје трудне предају другим поштеним људима, а блудодјеје укривају, — то су такове матере криве." Рођајем копилета Осрамоћени муж, ако задржи жену, имао је ирава на новчану накнаду, коју су му плаћали сваки за се љубочинац и отац девојке, у суми коју одреди суд (решење Нар. Суда од 26. Јуна 1828. № 363. и од 28. Јуна исте године № 369.). Кад се копиле већ отхрани сисом, мора га узети отац (ако је познат), а мати се може удати одмах после 40 дана од порођаја. Поред боја по пресуди (обично 50 до 100 батина), од оца је узимано у народну касу 50 гроша, као новчана казна. За наплату тога продавано му је^имање (решење Вар. Суда од 28. Јуна 1828. № 420). За занггиту породичног морала, издата је и наредба од 9. Августа 1833. № 2744. о уређењу сеоских преда и седељака. Обичај, да и мушкарци долазе на ноћне састанке, давао је повода свађама, међусобном боју, често убиствима, а внше пута и блуду. Књаз је то уредио следећом одредбом : „Из иризренија заведеног обичаја, и што у дружству може бити женскиње охотније раде, дозвољава им се на прелу састајати се; но дужне Ие бити таково држати саме и то ио ку&ама, а не изван куСм на иољу, гди су до сада ипдобни саста,нци г кромје тога што су давали веЛу ирилику к блудодјејанију, иеванком и вриском својом узнемиравали сосједпе уморне људе, же-