Branič

БРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч

стр. 761.

Обе системе, инскрнпцијона и облигацијона, могу имати обвезнице на доносиоца или на име. Као код исправа о ренги од стране приватних, тако је и код државних дугова првобитно исправа гласила на одређено лице. Хартије на доносиоца каснијег су порекла Приватноправна истраживања доказала су неосиорно првенство хартија на иаде. Потребом берзанског саобраћаја надвладао је систем хартија на доносиоца и он је ланас објекат и подлога спекулације, а хартије на име служе више интересима сталне својине и с тога су у разним државама нарочито законски заштићене • III. Однос државе према својим повериоцима, правнички посматран. Однос, у који ступа држава према својим поверно цима задужењем, сматра се као строго приватноправан. 1 ) На питање, под коју се установу приватног права може правнички уврстити контраховањв државних дугова, мора се одговорити различито нрема томе, да ли су дугови повратни или неповратни Ако се државни дуг има да врати — са или без интереса — онда иравнички имамо уговор о зајму, а исправа је о томе облигација. Ако се дуг не враћа, него је само државном повериоцу обећано плаћање голишње ренте, онда је правни однос куповина ренте. Код отказиве ренте стављено је право одказа од странс државе (разуме се заједно са обвезом за исплату именитог капитала одказане ренте) као услов уговора, повериоц пак нема то право.

1) „Покуша10 се у новије доба, да се контрахираше државних дугова обедежи као чин политичке државне власти и услед тога, да се државни дугови иаувму из приватнога нрава. Али.... то је погрешно. Истина кредит је, који држава употребљује, јаван. ... а то је чич државног суверенства, кад се држава у појединим случајевима одлучи на задуживање Али сам зајам ниј« излив државног суверенства, јер приватни, који дожчви своје капитале позајмљују, н■'су дужни то чинити, а по.-ао, који они закл,учују, чисто је приватнопрапни угопор". (В1ип1асћН 84аа{бгесћ(; 7. Висћ 6. с.).