Branič

стр. 7В4.

б р а н и ч

бро.1 21.

постаје мањи, који је потребан за постигнуће годишњег интереса у истој количини. Годишња сума интереса, коју је држава обвезана да плаћа ва основу односа свога дуговања, одређена ]"е за све време трајања дуга и остаје иста. Код 5°| 0 ренте на пр. плаћа држава док рента постоји, пет новчаних јединица интереса од сваких сто новчаних јединица капитат. У сразмери, која нам математички показује каматну стопу, код државних ]е дугова годишња сума интереса за све време трајања дотичне врсте дугова утврЈ^ена и непроменљива; променљива је пак сума капитала. која је потребна, да се постигне годишњи интерес. Падање или скакање тога канитала значи скакање или падање каматне стопе. Разуме се по себи, да овде реч „сума капитала" не означује именити капитал обвезнице, (јер тај капатал остаје непромеељив и служи само као мерило за враћање), него онај капитал, који се у тргов. саобраћају плаћа за исправу о реати и који се изражује курсом хартије. Кад се на новчаном тргу капитали са пет на сто све ређе и на послетку иикако наћи не могу, те се зајмодавац задовољити мора са четири на сто, ,кад дакле стопа интереса пада, онда ће се и државна рента моћи купити по цени, која је — изражена у вредности курса хартије —- тако велика, да утврђена непроменљива рента годишњих пет на сто у сразмери према том капиталу не претставља више каматну стопу од пет, него само од четир на сто. Нитање : који капитал носи годишњи интерес од пет на сто, кад сто новчаних јединица капитала носе четири новчаних јединица интереса, изражава се овом пропорцијом X: 5=100: 4 из које издази да је Х=125. т. ј. потребан је капитал од 125 да са добија годишња рента од 5. Према томе курс државне ренте скочиће на 125. У овом теоријском примеру, да би био јаснији и простији, узели смо уочлшве бројеве. У истини пакпрекорачење курса именитог капитала ренте, дакле скакање