Branič

бро.т 21.

бран и ч

стр. 775.

ног одбора свију друштава, ре<т>ерат и мишљење о држању друштава ирема установи о условном одлагању казне у корист оних, који су први пут кажњени. РеФерат у главноме вели, да је ова установа, која је прво нокренута у краљсвини Саксонској 1895. остварена у скоро свима немачким државама. Сада се већ може говорити и о немачком систему условног одлагања казне поред америчко-инглеског и белгијско-француског система. Карактеристика белгијско-Француске системе, која се може назвати и условно осуђивање, састоји се у томе, да суд има законску власт, да први пут због злочина или преступа осуђенима може одобрити одлагање казне на дуже време с тим дејством, да ће се казна само онда према њима извршити, ако за то време одлагања не учине нов какав злочин или преступ. Ако се ненрекидно добро владају, онда се но истеку извесног времена сматра, да казнена пресуда није ни изречена. Тим је системама основна мисао, да се начелу иоправљања даде нодпун значај при казненом суђењу и да се одлагањем извршења казне учини морални притисак на осуђенога у његовив одлукама за ноправљање. Ову мисао усвојиле су и немачке владе при увођењу реФорме о условном од_ лагању казне и применилису њу, у колико се то могло без наро. читих законских прописа. При томе имало се пред очима још два смера, прво да се задовољи јавно мишљење, које тражи казненоиравне реФорме; а друго, да се за гакву важну реФорму не створи одмах стална установа, него да се путем покушаја дође до довољног искуства за законску реФорму и прнмену. Живим одобравањем усвојен је овај реФерат и донете су једнодушно одлуке, но предлогу председниковом, које гласе: 1). Савез немачких друштава за заштиту ослобођених осуђеника сматра да је условно одлагање казне снажно средство за нобијање множења малолетних злочинаца; 2). Са тога разлога друштва се налазе побуђена, да свим својим силама нотпомажу државне тежње у овоме погледу. Други говорници препоручивали су такође уно 1)Сње условног одлагања казне, с тим да о томе решавају управне власти, јер су оне нодобније да у конкретном случају поступе, него судови, који су везани буквално за законе. За тим је скуп изјавио ове жеље : 1). да се свако помиловање осуђеиика заводи у казнени регистар ; 2). да власти, које извршују казне, известе друштвене среске одборе о сваком условном одлагању казне; 3). да се друштва, која прииадају савезу, у спаком ноједином случају условног одлагања казне, постарају за ноправљање осуђеника.