Branič

стр . 704.

вранич

врој 20.

леЖс, од труда свога одаочинути " 1 ). Овај, у суштини лепн и корисни обичај удруженог рада нашег сеоског женскиња, преживео је ову забрану, и траје и данас у народу, но са ређим изгредима. Модерна реорганизација наших општина пије уништила ни изменила ни мало његов примитивнп карактер. Нрела и села држе се непрестано, често и пред кућом шш на раскрсници, а на њих долазе и мушкарци. нарочито о комишању. У даљем току Књаз Милошева законодавстза, обраћена је била нарочита пажња на правилно закључење бракова. Више пута родитељи или родбина а и саме власти, натеривале су девојку или момка да ступи у брак са лицем, које не воли. Тим поводом догађале су се међу супрузима кавге, разводи бракова, често и сама убиства. Да се овом злу стане на пут, Суд је Народни са књажевим одобрењем донео под 16. Нов. 1834. год. № 3247. следеће решење: „да се укине обичај, натеривати иреко воље једну или другу страну, да узме лице које неКе ; да се ограничи у том родитељша и свачија друга власт тако, да се брак сасвим остави избору момка и девојке Г, као гито то собом доноси сама, ирирода ствари ио црнвеној заиоведи ,.да суаружмици једно ирема другом право ир<>изволеније имају." II у случају, кад исарошена девојка или момак одустану од намере, не могу се иринудити на закључење брака; но обојима остаје слободна воља до в- нчо.ња, а ио црквеном закону и о венчању. Сваки родитељ или старешина, који ради аротивно овом решењу, иодлећиКе строгој казни". Осем тога, Књазу је било дошдо до знања, да се о сватбама чине многе злоупотребе и трошкови, и да се свадбе празнују по неколико дана. Овим решењем би укинут и тај „упропастителни обичај" под забраном, да свадба не сме трајати дуже од два дана а другог дана да се разилазе сватови. Још је било примећено, да је слабо примењивана наредба „да се братинско не узима више од '25 гроша." У неким приликама тражепо је преко мере, и због тога догађале се кавге и бој. Зато је истим решењем утврђено : да се у наиредак братинско илаћа ао 60 гроша, а ни у ком случа]у више. Ова је сума повећана била

!) Број 1. Максимовићева Права од 1886. године.