Branič
2*
врој 28.
б р а н и ч
стр. 8г>1.
претпоставља извесну дозу грешења, небрежљивости 1 ), а овде нико није небрежљив, осим ако то није законодавац, који је у својим прописима био нејасан, противуречан или непотпун; штетно, јер бисмо тешко могли под тако теретвим погодбама наћи чиновнике. Ко би пристао да буде на пример судија, ако би могао да одговара што је рђаво закон разумео ? И ко нам јемчи, да би га онај који би томе судији судио, тачвије разумео ? Само, јуриспруденција Суда за сукобе налази једну ниансу између овога случаја и онога о коме смо мало час говорили под а. Могуће је да радња административних органа нема карактер личног дела, па да опет овог изложи одговорности. То је онда, када је он у разумевању закона учинио и сувнше велику погрешку. „Грађанска одговорност иде уз административну само онда. ако неправилна примена закона од стране чиновника сачињава у исти мах велику погрешку (ипе *аи1:е 1оигс1е), која прелази границе обичног ризика, са функцијом скопчаног, или ако је неправилност последица рђаве намере: шаКШе поп еа1: т(1и1&еп<1ит. и2 ) У овом случају, судска власт ће моћи да квалификује радњу туженог чиновника и да га, ако томе места има, осуди на накнаду штете. 8 ) 55. Ми смо сматрали за добро мало детаљније изложити јуриспруденцију Суда за сукобе, једно за то да бисмо изнели стање садашњега француског законодавства у овом питању, а друго да покажемо како многобројне и разноврсне тешкоће подстрекава примена начела поделе судске и административне власти, нарочито када се жели, као што је то едучај са француском правном науком, да се то начело одржи у свима додирним тачкама
примену власти, која ив њих проистиче, кад оао није ништа друго, доједан акт извршен од стране чиновника у овом својству, ида на основу његовог маидата". ГаивИп Бе1Је, ор. сН., 1 III, р. 404.
1) Бето1отђе, ор. сН., 1 31, р. 398; ВашЈгу-БасапИпепе, ор. сх4-., II, р. 937.
2) 1|аГегпеге, ор. сх! 1. I., р. 595.
8 ) Заинтересована лида могу тражити, код више административне ин-
станције, да уништи нееаконит админнстративни акт, о коме судска власт
није могла да решава. У случају уништења може бити администрација осу-
ђена на накнаду штете, пошто се погрешка не може приписати никаквом *и-
вичком лицу, и има се сматрати да је учињена од стране администрације а не администратора. Ба&гпбге, ор. 4., сх4. I., р. 598. 0 власти надлежној 8а
одређивање ове накнаде в. Јјисгосг!, ор. (мЦ I. II, р. 226.