Branič

стр. 850.

б р а н и ч

врој 23.

б. Алн, ако је радња чиновника у везж, конексна са самим извргаењем закона; ако се она може сматратж из реда оних мера које служе примени његовој, онда она не сачињава више лично дело дотичнога чиновника, вештоштојеод саме примене закона оделито, и не може бити предмет оцене од сгржне судске властн 1 ). Кад бж се овој дало право да и радље административних органа, које имају овакав карактер, одењује са гледишта њихове законитости, подела између двеју извршних власти билаби, уобиму оваквих случајева, потрвена. Нити би, пак, државии орган могао бити одговоран за какву штету по томе основу, што би он извесно законско ваређење на овај начин а ве ва неки други разумео, под условом, наравво, да је власт коме он припада била надлежна за примену таквога закона. Погрешке у интерпретацвји! закона не разликују се у овом обзиру од тачнога разумевања и примене. Државни орган не може ничије право повредити, док се у гравицама закона креће, јер је он дотле у своме ираву, датом му државном организацијом. Кепипеш 1ае<1И; дш 8ио јиге и<;11иг. А он се налази у тим границама увек кад год његови поступци могу бити оправдани самим интерпретирањем закона. Ако би другојаче било, ако би власт, која законе у покрет ставља, била изложена одговорвости што их је на један а не ва други начин тумачила, очигледно је да би то било неправично и штетно: неиравично , јер штета

дежна, да и о томе решава. 1|аГегпеге, потпредседник Државнога Савета к, чдан Суда за сукобе био је противнога мипгљења. В. Г^а&гпеге, ор. сЉ, 4.1, 596, по1е 4; Еаћге^иеИез, ТгаМе (Јез т&асМом (Зе 1а раго1е, <1е 1' еСЈ. ге (Зе 1а ргеаве, 1884., 4. I. р. 245; Непп Се1Нег е. "'ћаг1еа 1|е 8еппе, Хл 1о1 Зе 1881. впг 1а ргеаае, ассотра^пее (Зеа 1гауаих (1е геДас^оп, р. 125; Шсгосц, ор. сИ., 1 I, р. 783: Јоигна1 ОШс1е1 1877. п' (1и 14. поуетћге. (Говор. посданика Ц|еоп КепаиН-а у Комори, у седници од 13. новембра 1877). 1) „Није довољно, за примену чл. 75 , да је дело, које је у питаљу, учињено у вваничној дужности; треба да између Функције и дела, које је дало повода тужби, постоје односи зависности и конекситета. Царинеки иди шумарски чиновник, који би за време вршења своје дужности, учинио какву кривицу ив закона о лову (ДеШ Ле сћазае), не би се могао позвати на чл. 75., јер је инкриминисано дедо потнуно независно од званичних атрибуција једн&г царинског иди шумарског чиновника; а да је тако, види се отуда, што би исти преступ могдо учинити и обично приватно лице у истим околвостима времена и места". ВаИие, ТгаИ;е Љеопдие е4 рга(јдие Ле Љчп! рићНс е!; абт1П18(;гаШ, Ђ. III., у 353. „Дело се односи на функцију само онда, ако оно у себи садржи ма кодикр,