Branič

стр. 10.

б р а н и ч

врој 1.

То је нагиа ирва иосшавка. II. У средњем веку пасишта су сматрана свуда као јак извор приватиих и државних доходака. По нашој Старој Србији била су на исхрани многобројна стада џелепи говеди, и лакимије коња. Зиму су проводили доле по жупним крајевима; а лети дизали се у планине. Ту појаву кретања стоке, налазимо и данас код Куцовлаха, који, под именом „ашани" или „гашани" и „црновунци", у великом броју полазе планинска места, на истоку Србије и Бугарске. По нашим иисаним споменицима, пастири су у опште познати као сточарски сталеж под именом „сшаници", са правима и дужностима, које су нарочито обележене Душановим закоником. Попаша је брањена од самовласне употребе, и давана је под закуп ценом, којајепод именом „шравнине", била утврђена законом и обичајем. Власник земље узимао је за попашу од 100 кобила кобилу, од стада овцу са јагњетом, од 100 волова једног вола. По дечанској хрисовуљи давано је на име тога, од стада два овна и два јагњета, сир и динар. У 16. и 17. столећу, у турској царевини на име травнине узимано је у месецу Априлу, кад се јаганци луче, од најбољег стада овца у вредности 20 аспара; од средњег овца у вредности 15 аспара; а од најмањег стада овца у вредности 10аспара. За зимовник узимана је од најбољег стада овца, а од најмањег 50 аспара. По доцнијим турским уредбама, стадо, укоје се рачунало 300 оваца, давало је овцу или јагње, за летња и зимња пасишта. У почетку овог столека, у Далмацији „траварина", у Црној Гори „травнина", било је оно, што се држави плаћало од стоке: на козу 3 1 [ 2 крајцаре, а на овцу 1^ крајц., на крме 3 крајц., а на кљусе ништа. 17 ) Травнину су плаћали у нашој старој држави подједнако и дошљаци и домородци... „и Власи, који догоне зимје добитак на земљу, на црквену на зимнице, да дају цркви травнину, такожде и Србље." 18 ) До места настањења, стада су гоњена пољем и селима, а у некима су се привремено и задржавала. Из-

17 ) Вуков Речник. 547. За исцрпније упознање одношаја старих скитачких пастира, према држави и баштиницииа пасишта, ваља прочитати податке г. Ст. Новаковића, у његовим расправала о Оелу у старој сраској држави и о сраској баштини у старијим турским законима. 18 ) Гласник 24. стр. 246.